Mitološka bića: Feniks

Nedavno smo pisali o mitološkom biću Simurgu, a ovom prilikom nešto ćemo reći o njegovom „bratu po poreklu i sudbini” – Feniksu. Svi znamo da je Feniks besmrtan, odnosno da je ovladao tajnama uskrsnuća, i to uz pomoć vatre – iz vatre se rađa, u vatri nestaje, i iz iste te vatre iznova se rađa.

Heraklit je ovako rekao: „Svet ovaj, isti za sve, nije stvorio nijedan bog i nijedan čovek, nego je uvek bio i jeste i biće vatra večno živa, koja se s merom pali i s merom gasi”. Pa, da vidimo koliko su Heraklit i Feniks bili u pravu!

Grčka mitologija

Na starogrčkom jeziku Feniksovo ime piše se φοῖνιξ, a izgovara se foiniks. Osnova mita glasi ovako! Feniks je čudesna ptica, čija je domovina Arabija, Asirija, Etiopija, ili Indija. Izgleda slično orlu ili paunu, sa zlatnim i crvenim perjem. Nema roditelje, već je nastao od sunčevih zraka, i ne živi od plodova zemlje, već od miomirisa, u kojima nakon 500 godina okončava život.

Pred smrt, svojim kljunom i kandžama gradi gnezdo na vrhu palme, i u njega polaže mirtu i cimet. U mirisnom gnezdu okončava život, i iz nastalog praha rađa se mladi Feniks, koji očev pepeo meša sa izmirnom, odnosi ih u grad Heliopolis (Grad Sunca), u Egiptu, i sahranjuje ih u hramu boga Heliosa (boga Sunca).

Još neke mitologije

Egipatska

Feniks je u grčku mitologiju najverovatnije „doleteo” iz egipatske. U Egiptu je Feniks bio poznatiji kao Benu (ili boinu, od hijeroglifskog bnw, u značenju „uzdizati se”, „sijati”), bio je simbol Sunca, i povezivan je sa bogom Ozirisom, koji je i sam vaskrsao, i tajnu besmrtnosti predao našem Feniksu (ili obratno!). Feniks je bio sličan čaplji, orlu, fazanu, ili paunu. Živeo je 500, 1461, ili 12.594 godine. Povezivan je sa ciklusima Sunca, a naročito za Egipat važan i koristan ciklus – godišnje izlivanje Nila.

Ako se ikada povredi, Feniks sebe leči uz pomoć svojih suza, a tim istim suzama može da zaleči i bilo koga, ako je taj neko zalečenje zaslužio. Zazivanje Feniksa u Egiptu bilo je naročito važno prilikom proslave tridesetogodišnjice vladavine nekog faraona (sed-svetkovina), u očekivanju da će mu Feniks podariti bar još toliko godina vladavine. Inače, 30 godina života u Egiptu je simbolizovalo ljudski vek. Feniks se nikada nije hranio, već je samo pio jutarnju rosu. Živeo je od lepih mirisa. Feniksa niko nikada nije video, pa je smatran oličenjem nečega što je nemoguće videti, na primer – Boga.

Kineska

Feniksa u kineskoj mitologiji predstavlja Fenghuang. Naziva se i carskom ili skerletnom pticom. U taoizmu je poznata kao cinober ptica. On je izgledom sačinjen od svih najpoželjnijih delova ovozemaljskih stvorenja: vrata zmije, glave ždrala, zmajevih šara na telu, repa ribe, oklopa kornjače, lastinog grkljana, i petlovog kljuna. Njegova veza sa Suncem je vatrena lopta koja je uvek uz njega.

Za razliku od Feniksa, Fenghuang se može videti, ali samo u mirnim i blagorodnim vremenima, i to samo oni koji su toga dostojni. Živi u kraljevstvu mudrosti. Pije samo najčistiju izvorsku vodu, i hrani se samo mladicama bambusa. Kada zapeva, sve ptice-pevačice pridružuju se njegovoj pesmi.

Jevrejska

Feniks u jevrejskoj mitologiji nosi ime Milkam. Pošto je Eva pojela zabranjenu voćku, postala je ljubomorna na besmrtnost drugih stvorenja u Raju. Zato je nagovorila sve životinje da pojedu plod sa zabranjenog drveta (Drveta Života, ili Drveta Znanja), kako bi je pratile u njenom padu u nemilost. Uspela je da nagovori sve, osim Feniksa.

Svevišnji je nagradio Feniksa, dao mu utvrđen grad, u kom će u miru živeti narednih 1000 godina. Pošto je i 1000 ograničen broj, Bog se predomislio, i smislio tajni plan – tajni za Feniksa: nakon tog perioda Feniks će sagoreti u vatri, ali će se iznova roditi iz jajeta koje će pre nestanka u plamenu snesti u gnezdu. Prema drugoj verziji, Feniks će na kraju hiljadugodišnjeg perioda početi da se smanjuje, gubeći perje, i pretvarajući se u goluždravog ptića, od kog će izrasti velika prelepa ptica, kakav je Feniks oduvek bio. Za anđele smrti Feniks je večno nedodirljiv.

Sažetak

U celom antičkom svetu Feniks je bio simbol besmrtnosti i uskrsnuća, simbol pobede nad zlom, jer iz vatre nastaje, u vatru se vraća, i iz vatre opet nastaje. Ta vatra nije obična, već je to kosmička vatra. Stari Rimljani često su Feniksa predstavljali na novcu, sa željom da Rimsko carstvo večno traje.

U periodu ranog hrišćanstva, koje se uveliko koristilo simbolima: riba, vinova loza.., korišćen je i simbol Feniksa. Svi ti simboli označavaju Hrista. U tim predstavama Feniks u kljunu drži ili palminu granu, kao simbol pobede života nad smrću, odnosno kao simbol vaskrsenja, ili maslinovu grančicu, kao simbol mira i ljubavi.

U slovenskoj, pa i u srpskoj folklornoj tradiciji Feniks je poznat kao Žar ptica.

Upotreba (i zloupotreba) Feniksovog imena u savremenom svetu je takoreći beskonačna, i retko je karakteriše razumevanje, a mnogo češće nerazumevanje njegovog pravog smisla.

Naslovna slika: www.en.wikipedia.org i www.romakarun.com