Mitološka bića: Himera

Pre nego što kažemo nešto o pravoj Himeri, onoj iz grčke mitologije, recimo odmah da je upotreba njenog imena veoma česta u savremenoj terminologiji, naročito socijalno-psihološkoj, i da je imenica himera postala sinonim za mnoga stanja i mentalne pojave, dobro nam poznate: fantazija, iluzija, mistika, fantazmagorija, uobrazilja, neostvariva zamisao, maštanje, priviđenje, izmišljotina, sanjarija, sablast, fantom, kreatura, privid, prikaza, priviđenje, opsena, varka, delirijum, simulakrum, fatamorgana, samoobmana, bunilo, dvojnost..; a pridev himeričan znači: nestvaran, neostvarljiv, neizvodljiv…

O imenu, izgledu, i poreklu Himere

Njeno ime potiče od starogrčke reči χίμαιρα (hímaira), u značenju „koza”. Homer je u Ilijadi dao najkraći opis Himere: spreda lav, na kraju zmija, a u sredini koza; iz usta bljuje vatru. Hesiod pominje samo tri glave: lavlju, kozju, i aždajsku, ne opisujući njeno telo. Himera je bila ćerka Tifona i Ehidne. Tifon je bio moćni bog, sin Tartara i Geje. Bio je zastrašujuće biće sa stotinu zmijskih glava, iz očiju je sukljao vatru, a oglašavao se urlicima lava.

Osim Himeri, bio je otac i dvoglavom psu Ortaru, Nemejskom lavu, Lernejskoj hidri, Kerberu, i Tebanskoj Sfingi. Ehidna je svima njima bila majka, a ona je pak bila ćerka morskih božanstava Forkija i Keto, ili takođe Tartara i Geje.

O Himeri i njenoj sudbini

Himeru je othranio Amisodar, kralj u Kariji, a kasnije je živela u jednoj pećini u Likiji. Uglavnom se bavila proždiranjem ljudi i životinja. To je dosadilo Jobatu, kralju Likije, koji je bio tast Belerofonta, pa je svog zeta zamolio za pomoć. Jobat nije naročito voleo Belerofonta, prelepog moćnog junaka, pa se ponadao da on ovaj zadatak neće moći da ispuni, i da će se tako otarasiti bar svog nepoželjnog zeta. Ali, Belerofont je bio ljubimac bogova Olimpa, a i posedovao je – krilatog konja Pegaza!

Belerofont je Pegaza zauzdao zlatnim uzdama koje mu je dala boginja Atina.

Kada je došao do pećine u kojoj je Himera boravila, ona se pojavila razjarena, ali Belerofont je uspeo da je pogodi strelom. Ovo je još više razbesnelo Himeru, pa je Belerofonta napala svojim plamenim jezicima, pokušavajući da ga obujmi svojim otrovnim zmijskim repom. Belerofont je skočio na Pegaza, vinuo se u vazduh, i jednim zamahom koplja usmrtio Himeru, koju je odneo tastu Jobatu. Tako je Himera neslavno završila svoj ionako neslavni život!

Himera u umetnosti

Himera je pojedinačno često prikazivana na grčkim oslikanim vazama, počevši od arhaičnog perioda, ali kasnije uglavnom u scenama borbe sa Belerofontom. Rimska umetnost takođe je češće prikazivala Himeru sa Belerofontom, najviše na zidnom slikarstvu i podnim mozaicima. Počevši od rimskog perioda, pa sve do modernih vremena, Himera je čest metaforično/alegoričan motiv evropske književnosti, u nekom od značenja koja smo naveli na početku ovog teksta.

Naslovna slika: www.en.wikipedia.org