Od Rimskog carstva, do stočića za kafu: Neobično putovanje Kaligulinog mozaika

U blizini Rima, na obali malog jezera Nemi, usidrena su dva raskošna broda. Četrdesete su godine nove ere i Kaligulina vladavina se bliži kraju. Car poznat po ekstravagantnim zabavama i surovosti uskoro će biti ubijen. Zajedno sa njim nestaće i velike lađe. Završiće na dnu jezera, u pokušaju da se izbriše sve što podseća na njegovo ime.

Oba broda predstavljala su izuzetak u svoje vreme. Uzdizala su se u blizini Kaliguline letnje vile i plenila dužinom većom od 70 metara. Palube su im bile prekrivene mermerom, mozaicima i ukrašene statuama. Bili su opremljeni sistemima za toplu i hladnu vodu, kao i sadržajima poput namenskih prostorija za kupke. Pretpostavlja se da je jedan brod služio za proslave, dok je drugi bio hram posvećen boginji Izidi. Nešto od oba ostaće sačuvano i preživeće vekove, sve dok se poput kostura iz prošlosti nisu ponovo izvukli na površinu.

Olupine su istraživane u nekoliko navrata s manje ili više značajnih otkrića. Ali, Benito Musolini, vođa italijanske Nacionalne fašističke stranke, imao je ubedljivo najviše uspeha u njihovom razotkrivanju javnosti tokom prve polovine 20. veka. U skladu sa svojim diktatorskim svetonazorima, Musolini je bio prikladno zaintrigiran ozloglašenom Kaligulinom vladavinom. Da bi se ona bolje rasvetlila jezero Nemi delimično je isušeno i, posle gotovo 1900 godina, rimski brodovi završili su na suvom.

Ostaci olupina i predmeti od kulturnog značaja premešteni su u novoizgrađeni Muzej rimskih brodova na obali jezera Nemi. Nažalost, ispostavilo se da tu nisu nimalo bezbedni – Nemci su zapalili Muzej 1944, pa su brodovi i veći deo njihovog inventara zauvek izgubljeni u plamenu.

Negde u to vreme gubi se i trag omanjeg Kaligulinog brodskog mozaika, koji je iz jezera izvučen 1895. godine. Kockice mermera i porfira, koje tvore privlačne geometrijske motive, završile su u Njujorku. Šezdesetih godina prošlog veka otkupila ih je Helen Fjorati, trgovkinja umetninama i antikvitetima. Od tada je mozaik namenjen stopama moćnog rimskog cara dobio neslavnu, praktičnu namenu. Postao je stočić za dnevni boravak i to će ostati narednih 45 godina.

Do ponovnog otkrića došlo je slučajno 2013. godine. Italijanski ekspert za mermer i kamen Dario del Bufalo objavio je fotografiju izgubljenog mozaika u svojoj knjizi o porfiru. Kada je davao autograme u Bulgarijevoj radnji na njujorškoj Petoj aveniji bio je prinuđen da odloži olovku. Pažnju mu je privukao neočekivani razgovor dvoje gostiju. „Tamo je bila dama sa mladićem sa čudnim šeširom, koji je došao do stola. I potom je rekao: ‘O, Helen, pogledaj, evo ga tvoj mozaik.’ Ona je odgovorila: ‘Da, to je moj mozaik’“, prisetio se del Bufalo u emisiji 60 Minutes.

Razvoj događaja koji je usledio verovatno se nije mnogo dopao Helen Fjorati. Del Bufalo je na promociji knjige čuo sve što je trebalo i ubrzo je pokrenut postupak da se mozaik vrati u Italiju. Kada ga je otkupila od jedne ugledne italijanske porodice, Fjorati nije bila svesna njegove važnosti, niti da otkupljuje predmet problematičnog porekla. Pošto nije imala dokaz da je mozaik legalno izvezen iz Italije, mogla je samo da posmatra kako ga zaplenjenog iznose iz njenog stana na Menhetnu.

„Bilo mi je veoma žao zbog nje, ali nisam mogao da postupim drugačije znajući da mom muzeju u Nemiju nedostaje najbolji deo, koji bi konačno mogao da se vrati pošto je preživeo vekove, rat, požar i italijanskog trgovca umetninama“, rekao je del Bufalo, koji je pokrenuo proces povratka. „Osetio sam da je to jedina stvar koju bi trebalo da uradim.“

Kaligulin mozaik dostojanstvo je u potpunosti povratio prošle godine i više ne služi za serviranje kafe ili čaja. Prošao je kroz restauraciju i ponosno je izložen u Muzeju rimskih brodova na obali jezera Nemi. Helen Fjorati uskoro bi mogla da dobije prikladnu zamenu. Del Bufalo je rekao da je izradio ubedljivu repliku mozaika, čiju bi kopiju rado poklonio staroj vlasnici. „Mislim da bi mi duša bila malo mirnija“, rekao je tim povodom.

Izvori: cbsnews.com, comunedinemi.rm.it, aur.edu, nytimes.com

Naslovna fotografija – Eric Vandeville / akg-images / Profimedia