Preminula Ketrin Džonson, čuvena matematičarka agencije NASA
Pre dva dana svetom je odjeknula vest da je u 102. godini života preminula Ketrin Džonson, dama koja je svojim proračunima omogućila da grupa astronauta odleti u svemir. Ukoliko pratite 7. umetnost, možda ste odgledali ostvarenje Hidden Figures, koje se bavi karijerom Džonsonove i njenih koleginica, kao i ovim velikim dostignućem. Ako ste propustili da to učinite, možda je sada pravi trenutak.
Vest o smrti Ketrin Džonson podelio je administrator agencije NASA putem društvene mreže Tviter. On je u objavi istakao da je ona svojim predanim radom uticala na širenje granica svemira, te otvorila put ženama i osobama crne puti da krenu u pohode u nepoznato. Dodao je da je kao vrsna matematičarka pomogla ljudima da kroče na Mesec, a pre toga i da se otisnu u svemir.
Džonsonova je rođena u Zapadnoj Virdžiniji 1918. godine, a već u detinjstvu je zavolela brojeve. Pohađala je West Virginia State College, gde je diplomirala 1937, i ubrzo počela da predaje u školi namenjenoj crncima. Nakon dve godine, dobila je poziv da u društvu dvojice kolega, takođe tamne puti, nastavi školovanje na Univerzitetu Zapadne Virdžinije. Prihvatila je ponudu, međutim ubrzo je odlučila da se posveti proširenju porodice.
Povezani članci
1953. godine zaposlila se na poziciji po kojoj je danas cenjena i prepoznata u svetu, a to je ljudski računar. Vremenom je napredovala i 4 godine posvetila izučavanju brojeva na odeljenju za letenje. Nakon lansiranja Sputnjika, Džonsonovoj je dodeljena pozicija u novoformiranoj agenciji, koja danas nosi naziv NASA.
Proučavala je kretanja u orbiti za potrebe raznih misija, kao što je ona iz 1961. godine, kada je Alan Šepard postao prvi Amerikanac koji je zakoračio u svemir. Zatim je usledilo pisanje naučnog rada, te događaj koji je možda i obeležio njenu karijeru, a u pitanju je prvi orbitalni let oko Zemlje Džona Glena. Interesantno je da je ovaj gospodin bio nepoverljiv prema novim tehnologijama, i poverio je računicu Džonsonovoj, pre čije provere nije želeo da se otisne u nepoznato. Takođe, vredi izdvojiti i njen doprinos misiji Apolo, ali tu nije kraj njenom doprinosu svetu. Ova dama odlučila je da ode u penziju nakon 33 godine velikog zalaganja i predanog rada. 2015. godine dodeljena joj je Predsednička medelja slobode, najviše odlikovanje za civile.
Za kraj, ostaje da joj se zahvalimo za sve što je postigla tokom karijere i života, te zaključimo da je ostvarila nemerljiv uticaj na sve buduće istraživače, inženjere, matematičare i astronaute.
Izvor: Town & Country
Povezani članci
