Imala je 14, on 39, bila je zlostavljana, a on zaljubljen: Jeziva ispovest hrabre glumice

Glumica Žudit Godreš je na Cezarima odlučno pozvala francusku filmsku industriju da prekrši ćutanje o seksualnom zlostavljanju u govoru koji je izazvao duboke emocije na ceremoniji dodele najprestižnijih nagrada u Francuskoj.

Godreš, koja je iznela tvrdnje da je kao tinejdžerka bila žrtva silovanja i da je zato kriv slavni reditelj. Nakon govora publika je dugo stajala i tapšala hrabrosti glumice da ispriča svoju priču.

U svom emotivnom obraćanju, Godreš je hrabro pozvala prisutne da progovore o zlostavljanju moćnih muškaraca u filmskoj industriji, ističući da je važno da se istina suoči i da se preuzme odgovornost.

“Već neko vreme, istina je među nama; slika naših idealizovanih očeva je razorena, moć izgleda da se ljulja. Da li je moguće da pogledamo istini u oči, preuzmemo odgovornost, budemo akteri u svetu koji se dovodi u pitanje?” rekla je Godreš.
“Znam da je strašno: gubitak stipendija, gubitak uloga, gubitak posla. I ja se bojim. Napustila sam školu sa 15 godina, nemam svedočanstvo o srednjoj školi, ništa. Bilo bi komplikovano biti na crnoj listi za sve. Ne bi bilo zabavno.”

Dodala je: “Ćutanje je bila moja pokretačka snaga tokom 30 godina. Zašto dozvoliti da ova umetnost koju toliko volimo, ova umetnost koja nas povezuje, bude korišćena kao paravan za nelegalnu trgovinu mladim devojkama? To je u vašim rukama. Mi smo pod reflektorima na početku novog dana. Možemo odlučiti da muškarcima optuženim za silovanje ne bude dozvoljeno da diktiraju pravila u bioskopu.”
“Svet nas posmatra… imamo sreće što živimo u zemlji gde se čini da sloboda postoji. Dakle, sa istom moralnom snagom koju koristimo za stvaranje, hrabro izgovorimo naglas ono što znamo u tišini. “Ne budimo heroine na ekranu, samo da bismo se u stvarnom životu krili u šumi; ne budimo revolucionarne ili humanističke heroje, samo da bismo se probudili ujutru znajući da je režiser zlostavljao mladu glumicu i da niste ništa rekli.”

Ova hrabra izjava je prvi put da je francuska filmska industrija tako otvoreno podržala suočavanje sa optužbama za seksualno zlostavljanje. Godreš je iznela optužbe protiv reditelja Benoaa Žakoa i Žaka Doilona, ističući da je važno da se žrtve podrže i da se kultura ćutanja konačno prekine.
Godreš, 51 godina, optužila je reditelje Benoa Žakoa i Žaka Doilona , bivšeg partnera pokojne pevačice i glumice Džejn Birkin, za silovanje i seksualno zlostavljanje kada je bila tinejdžerka.

Ona tvrdi da ju je Žako, priznati reditelj umetničkih filmova, uvukao u francusku industriju.Postali su par nakon što ju je izabrao za svoj film 1987. godine. Tada je imala 14, a on 39 godina.

Ispričala je za Le Monde da je Žako bio prvi muškarac sa kojim je imala seks. Rekla je da se ne seća ni da su se ljubili.

“Evo jedne priče slične pričama o deci koje su kidnapovana i odrastaju ne videći svet, i koje ne mogu misliti loše o svom otmičaru”, napisala je glumica u izjavi za Odeljenje za zaštitu maloletnika, citirana u novinama.

“Želela sam da Benoa pristane da bude moj prijatelj, ne da me poseduje, nisam želela njegovo telo.”
Benoa Žako je u svojoj izjavi za Le Monde rekao da je bio zaljubljen u glumicu i da su živeli zajedno.
“Bio sam u veoma lošem stanju, nisam više želeo da snimam filmove, i ona me je izvukla iz tame,” rekao je.
“To sam bio ja, bez ironije, pod njenom čarolijom živeo sam šest godina”, rekao je reditelj.
U posebnom pismu upućenom svojoj 18-godišnjoj ćerki Tes i objavljenom u Le Monde-u, Godreš je rekla da nikada nije pristala na vezu sa rediteljem.

Napisala je kako je razmišljala kako bi mogla “ubiti čoveka koji bi te učinio svojom ljubavnicom sa 14 godina”.

Glumica je takođe optužila Doillona da ju je primorao da izvede 45 snimaka scene seksa sa njim kada je imala 15 godina tokom snimanja njegovog filma La fille de 15 ans iz 1989. godine.

Godreš je završila svoj govor snažnom porukom, pozivajući prisutne da se aktivno bore protiv zlostavljanja i da budu podrška žrtvama: “Morate paziti na devojčice. Udare dno bazena, udare se i povrede, ali se odmah vraćaju … i sanjaju o mogućoj revoluciji.”

Njene reči su naišle na snažan odjek među publikom, dok je njena hrabrost dobila posebno priznanje u svetlu dosadašnje tišine o ovoj važnoj temi u francuskoj filmskoj industriji.