Osam žena koje su promenile tok istorije

Na današnji dan, kada se slavi 8. mart iliti “Dan žena”, red je da se podsetimo osam velikih i hrabrih ženskih umova, koji su promenili našu percepciju i ostavili važan trag u istoriji. One su samo mali deo u mnoštvu svetlih primera, ali su nam bez sumnje podarile revolucionarne ideje i pokazale retku hrabrost.

Eva

S obzirom na to da se po Starom zavetu u Bibliji Eva vodi kao prva žena, jasno je da je njena pojava neizmerno važna za istoriju čovečanstva. Pošto je ubrala jabuku sa zabranjenog Drveta saznanja, i podelila je sa Adamom, tok istorije se u istom trenutku drastično promenio, odnosno – započela je istorija. Nakon što su proterani iz rajskog vrta, Eva i Adam su dobili dva sina, pa se s razlogom ona smatra majkom ljudskog roda. Po raznim tumačenjima, Eva nosi negativni kontekst, jer predstavlja simbol greha, što je različitim institucijama i crkvenim režimima poslužilo kao izgovor za užasne progone i diskriminaciju žena kroz vekove.

Kleopatra

Kao poslednja vladarka helenističkog Egipta i dinastije Ptolomejida, iako je rođena 69. godine pre n. e, Kleopatra se navodi kao jedna od najznačajnijih kraljica svih vremena. Imala je samo osamnaest godina kada je stupila na presto, a pošto je po zakonu morala da ima suvladara, iz formalnih razloga udala se za svog mlađeg brata. Pored svoje eksplozivne naravi bila je i dobar strateg, što je dovelo da ljubavnih veza sa Cezarom i Markom Antonijem. I danas važi za jednu od najmisterioznijih i najintrigantnijih žena ikada, možda i zato što se ubila dozvolivši da je ugrize zmija, što po egipatskom verovanju znači da je sebi osigurala besmrtnost.

Jovanka Orleanka

Nakon tvrdnje da je imala viziju u kojoj joj sveci nalažu da podrži Šarla VII, Jovanka odlučuje da se upusti u borbu i spasi Francusku od dominacije Engleza. Kao deo pojačanja bila je poslata u opsadu Orleana, koja je nakon njenog dolaska ukinuta nakon samo devet dana. Nekoliko narednih pobeda omogućilo je krunisanje kralja, što je značajno podiglo moral narodu. Jovanka je međutim bila zarobljena i predate Englezima. Od malog sela u kom je rođena, preko bojnog polja, svoj život završila je na lomači kada je imala devetnaest godina.

Džejn Baret

Ona je prva žena koja je otišla na put oko sveta. Doduše, bila je prerušena u muškarca kako bi uspela da se ubaci na brod, a u funkciji sluge jednog francuskog botaniste. Godinama nakon povratka sa putovanja, Džejn se vratila u Pariz gde je Prirodnjačkom muzeju poklonila 3.000 novih i do tada nepoznatih primeraka biljnih vrsta. Uz monoge povelje i doživotnu penziju, Džejn će pre svega biti upamćena kao revolucionarna botaničarka i hrabri svetski putnik.

Marija Kiri

Najvažnija žena naučnik svakako je Marija Kiri. Podsetite se samo nekih od njenih dostignuća: otkriće dva nova hemijska elementa – radijuma i polonijuma, rad o teoriji radioaktivnosti, jedan je od osnivača radiohemije. Jedina je žena koja je dva puta dobila Nobelovu nagradu, prvi put za dostignuća u fizici, a drugi put u hemiji. Pored toga, postala je i prva žena koja je ikada doktorila u Francuskoj, i to na prestižnoj Sorboni.

Maja Anđelo

Multitalentovana Maja, pored toga što je svetski poznata spisateljica i pesnikinja, bila je pevačica, plesačica, i pre svega borac za ljudska prava – rame uz rame sa Martinom Luterom Kingom i Malkomom Eksom. Posle izrazito teškog detinjstva, u početku se bavila najrazličitijim poslovima, kao što su rad u restoranima brze hrane i ples u noćnim klubovima. Svojom mudrošću i upečatljivim javnim nastupom, pružila je podršku mnogim crnkinjama u borbi da se i njihov glas čuje. Dobitnica je bezbroj nagrada, povelja i počasnih doktorata.

Malala Jusafzaj

Sa jedanaest godina, na svom blogu, podelila je misli o talibanskom režimu i edukaciji devojaka. Zbog toga je bila upucana u glavu, što je nije zaustavilo da govori o dečjem obrazovanju na Bliskom Istoku. Osnovala je školu u Libanu, za sve devojčice koje kao izbeglice dolaze iz Sirije. Sa devetnaest godina, zbog svog velikog požrvovanja, postala je najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir, ali prvenstveno inspiracija mladim ženama širom sveta.

Milunka Savić

Iako Milunka nije svetski poznata ličnost, važi za jednu od hrabrijih ženskih pojava sa naših prostora. Nazvana još i kao “srpska Jovanka Orleanka”, Milunka se sa svojih dvadeset godina borila u Balkanskim ratovima, kao i u Prvom svetskom ratu. Kako bi zaštitila svog brata koji je trebalo da bude mobilisan, Milunka je isekla kosu, obukla se u mušku uniformu i otišla umesto njega. Ubrzo je dobila viši čin, a nakon jedne od povreda u bolnici saznalo se da je zapravo žensko. Zbog svog velikog dostignuća nije bila kažnjena za obmanu vojske, i želelela je da nastavi borbu na terenu, što joj je posle kratke debate dozvoljeno. Dobila je sva velika priznanja, koja uključuju Francusku legiju časti, ruski krst Svetog Đorđa, britansku medalju St. Michael reda i francuski Croix de Guerre.

Foto izvor za naslovnu sliku: theartstack.com, biography.com i nationalgeographic.com