Biografija Saše Vidića: Radio kao kostimograf na RTS-u i bio prvi kreator koji je održao reviju u metro stanici “Vuk”
Poznati modni kreator i stilista Saša Vidić preminuo je u 52. godini u KBC Bežanijska kosa. Njegova biografija počinje u jednom malom mestu u Hrvatskoj.
Saša Vidić rođen je u selu Mlaka u Hrvatskoj, 18. januara 1971. godine.
U Pakracu je završio osnovnu i srednju školu, posle čega je živeo u Banja Luci.
Nakon toga, preselio se u Beograd kod ujaka, u naselje Bežanijska kosa, kao izbeglica tokom rata u Bosni.
Pored mode, zanimao ga je i dizajn enterijera, a svojevremeno je izjavio da u ovom poslu ne bi uspeo jer on zahteva mnogo obrazovanja, truda, dara i samopouzdanja. Kako je sebe ocenio kao nesigurnu osobu, iako se u javnosti predstavljao drugačije, verovao je da ta oblast nije za njega.
Na početku karijere je predstavljao urbani stil i pokrenuo je modni brend “Broz”, a prvi put se predstavio kolekcijom 1997. godine. Svoju prvu reviju kojom je predstavio ovaj brend, održao je 1997. godine, u metro stanici „Vuk“, u Beogradu što je izazvalo oprečne reakcije šire javnosti, te i modnih stručnjaka, ali je već tada bilo jasno, da se na modnoj sceni pojavio neko ko je spreman na uspeh i ko ima već izgrađene ideje i lični pečat.
Posle nekog vremena počeo je da radi kao kostimograf na RTS-u, a potom je kreirao čak 14 godina za jednu domaću modnu kuću.
Uskoro je počela njegova epoha saradnje s poznatim ličnostima, na prvom mestu pevačicama. Najpre je sarađivao s Jelenom Karleušom, potom sa Sekom Aleksić, a zatim i sa Svetlanom Cecom Ražnatović, s kojom je godinama bio blizak prijatelj.
Inače, Saša je pre godinu dana doživeo veliku porodičnu tragediju, kada je ostao bez oca Petra. Kako je otkrio, pred očevu smrt nisu imali kontakt.
– Poštovani oče, sada kada si umro vraćaju mi se sećanja na tebe i naše zajedničke uspomene. Sa pet godina si me naučio da plivam, i sa istih pet godina sam probao Bevandu. Sa pokojnom majkom i tobom sam bio po celom Jadranu, po najboljim hotelima. Sa nestrpljenjem sam čekao svaku Novu godinu, jer si mi donosio najlepše i najveće poklone. Sedeo sam ti u krilu i učio si me da vozim auto, obožavao sam da me voziš na motoru, čak sam uspeo zapaliti gležanj na auspuh – napisao je, između ostalog, Saša i dodao da je strahovao od susreta sa ocem.
– Zadnje godine nismo bili u kontaktu, što zbog mog nemara, što zbog obaveza i posla i jako mi je žao zbog toga. Došao sam osam dana pred tvoj odlazak u večnost, kao da sam osetio da odlaziš. Plašio sam se susreta, a znao sam da ću uskoro ostati bez oca, kao i bez majke. Tvoje siroče Saša – napisao je.
