Da li je pravilno Svetsko prvenstvo u Kataru ili Katru? Mnogi greše, a ovo je tačan odgovor

Da li će Svetsko prvenstvo u fudbalu ove godine biti održano u Kataru ili u Katru? Tačan odgovor je samo jedan, a mnogi ljudi ga ne znaju.

Svetsko prvenstvo u fudbalu je sve bliže, a tim povodom pojavila se i rasprava o pravilnoj deklinaciji imena države Katar. Da li je ispravno reći da se Mundijal ove godine održava u Katru ili u Kataru? Odgovor smo potražili u gramatici srpskog jezika.

Nepostojano A, ali sa izuzetkom

Nepostojano A je glasovna promena gde se, u zavisnosti od oblika reči, samoglasnik a gubi ili pojavljuje.

Padeži dativ i lokativ mogu da zadaju dosta muka, naročito kada se dvoumimo da li u nekoj reči dolazi do glasovne promene, a u ovom slučaju imena države Katar, ta promena je nepostojano a. I taman kad pomislite da ste neko pravilo srpskog jezika usavršili, naiđete na izuzetak.

Pozajmljenice u srpskom jeziku podložne su nepostojanom a. I to a pojavljuje se samo u nominativu da bi se razbio, za srpski jezik, “neprirodan” suglasnički skup. To se recimo događa u rečima, turizam-turizma, ali i Kipar- Kipra.

Međutim, u imenu države Katar, to se ne događa.

Budući da se često povlači paralela Katar-Kipar, reći ćemo da je skup “pr” neprirodan u srpskom jeziku i zato ga, radi lakšeg izgovora, razbijamo umetanjem a u nominativu, dok ga u ostatku deklinacije gubimo. Međutim, kod Katara nije reč o potrebi razbijanja suglasničkog skupa. U srpskom jeziku imamo Katar koji smo dobili od imena države Qatar i tako se ta reč i odomaćila. Nije pre Katar bio Katr, stoga nema razloga govoriti o nepostojanom a koje smo ubacili u nominativ, a u ostalim padežima izbacili. Zbog toga je Katar – Katara, a Kipar – Kipra.

Takođe, ako bismo rekli “Katru”, postalo bi nejasno o čemu govorimo, zbog sličnosti sa reči “katran” na primer, pa se i zbog toga glasovna promena u ovom slučaju ne dešava.

Dakle – Svetsko prvenstvo u fudbalu odvija se u – Kataru.

Ostali izuzeci

Glasovna promena nepostojano a se ne događa u stranim rečima koje su prihvaćene u srpskom jeziku: manijak – manijaci. Takođe nije prisutna kod domaćih reči koje imaju postakcenatsku dužinu: junak – junaka.

Naslovna fotografija: World Cup / Alamy / Alamy / Profimedia