„Noćne pticeˮ bi trebalo dvaput da razmisle kad odlaze na spavanje

Prema nauci, nije dobro biti budan nakon ponoći. Istraživači kažu da mozak noću ne radi tako dobro kao danju i da je ostajanje kasno u noć rizično po zdravlje.

Nedavno je jedno američko istraživanje iznedrilo zaključak da su neprospavane noći i nesanica opasni po zdravlje. Konkretno, nedostatak sna može da izazove dugoročne probleme s pamćenjem i nepovratno progresivno neurološko propadanje. No, nauka kaže i to da nije važno samo koliko dugo smo spavali, već i kada.

Ne bi trebalo da idemo u krevet nakon ponoći

Kako piše američka stranica Science Alert, ne bi bilo dobro biti budan nakon ponoći. Mediji se pozivaju na studiju objavljenu u Frontiers in Psychology koja se bavila činjenicom da ljudski mozak radi drugačije kada je noću budan. „Postoje milioni ljudi koji su još uvek budni usred noći, ali i dobri dokazi da im mozak tada ne radi tako dobro kao tokom dana”, kaže neurološkinja Elizabet Klerman sa Univerziteta Harvard. Prema naučnici, kasni odlazak na spavanje čak utiče na „zdravlje i sigurnostˮ noćnih ptica.

Rizike ne smemo da shvatamo olako

Istraživači američke studije razvili su hipotezu, nazvanu „Um nakon ponoći”, prema kojoj prirodni cirkadijalni ritam od 24 sata utiče na naše emocije i ponašanje. Ljudska vrsta je programirana da deluje i oseća na određeni način u skladu s periodom dana. Stav nauke je da smo noću osetljiviji na negativne nadražaje. Nasleđe evolucije: lovci tokom dana, praistorijski ljudi po svoj prilici bili su u opasnosti nakon što padne mrak. Kako bi upravljali ovim povećanim rizikom, ljudi su razvili obrambeni mehanizam koji je ostao, ali nam sada čini nažao.

Čim padne mrak, udeseterostručila se pažnja posvećena negativnim i štetnim stimulacijama. Konkretno, mozak se usred noći lakše prepušta „zabranjenom voćuˮ, ostavljajući nas da žudimo za jako masnom ili slatkom hranom, cigaretom ili nečim još gorim… Teže je kontrolisati žudnju i porive. Nakon ponoći, mozak je takođe skloniji crnim mislima. Lakše tone u depresiju, preplavi nas opasan osećaj usamljenosti ili očaja. U najekstremnijim slučajevima, nedostatak sna može da natera osobu na rizična ponašanja, a studija ukazuje na korišćenje droga i samoubistvo.

Izvor: Grazia France

Naslovna fotografija: Noah Silliman / Unsplash