Tri sata od obroka do plivanja: Istina ili mit?

Leti nam najviše prija da provodimo vreme u vodi, u ritmu dokolice. No, od ranog detinjstva nas uče da ne smemo da idemo na plivanje odmah nakon obroka., iako nikad nismo saznali zašto. Pre bi se reklo da je reč o savetu koji se prenosi s kolena na koleno, a mi ćemo danas proveriti da li je to sa razlogom.

Stvarni rizik od toplotnog udara ili urbana legenda?

Hidrokucija je toplotni šok koji se može doživeti u vodenoj sredini. Leti, kada nam je jako vruće, a dolazimo u dodir s jako hladnom vodom, naši krvni sudovi se šire, a zatim naglo skupljaju. Ovaj šok obično dovodi do neprijatnosti, a ponekad i do utapanja. Mišljenja o ovoj pojavi vrlo su podeljena.

Kada je reč o hrani, Dr Žan-Luj Šaberno, hitni pedijatar u Klamaru, izjavio je za novine Le Parisien da je „ovaj roditeljski recept sigurno čak i štetan za decu. Mališanima, mlađim od 2-3 godine, potrebne su kalorije da bi podneli naporˮ.

U časopisu Daily drugi lekar po imenuŽan-Pjer Ćerveti objasnio je da „danas znamo da je ova mera opreza apsurdna. (…) Dok plivamo, ne varimo hranu. Što se tiče hidrokucije, ona je povezana s izlaganjem suncu, a ne sa varanjem”.

U stvarnosti, dakle, nisu obroci ti koji kupanje čine opasnim, već uslovi u kojima se kupamo.

Koja je veza između varenja i plivanja?

Odlazak na kupanje nakon jela je rizičan, samo ako ste jeli potpuno izloženi suncu. Naprotiv, ako ste jeli u hladu, ne bojte se ničega.

„Hrana ostaje u želucu između 2 i 3 sata, a ukupna probava traje oko 8 sati, tako da nećemo toliko čekati, a da ne govorimo o tome da ćemo se 8 sati kasnije vratiti za stoˮ, objašnjava dr. Žan-Mišel Koen. Ipak, važno je da dobro nakvasimo vrat pre ulaska u vodu, jer su spoljašnje temperature ipak više od onih u vodi.

Izvor: Biba France

Naslovna fotografija: Haley Phelps / Unsplash