Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Koje rečenice psihoterapeuti ne vole da čuju

AUTOR: CityMagazine 15 Jul, 2021
Koje rečenice psihoterapeuti ne vole da čuju

Iako psihoterapija može da bude veoma korisna, ona može da bude i pomalo čudna i neprijatna, naročito za osobe koje se teško otvaraju i ne vole da dele svoja osećanja. Čak i kada ste otvoreni, razgovor sa nekim ko je stranac može da deluje zastrašujuće, srećom, stigma povezana sa psihoterapijom se polako ruši.

Sve više ljudi odlučuje se da poseti psihoterapeuta kako bi poradili na sebi i možda raščistili neke unutrašnje probleme. Za to treba dobre volje sa obe strane, ali ima li nečega što ne treba da kažete na ovim sesijama ili što psihoterapeuti ne vole da čuju? Najbitnije je ipak biti iskren, ali postoji nekoliko rečenica koje možda neće najbolje uticati na sam proces, iako nisu same po sebi loše.

„U potpunosti se slažem.“

Naravno da je poželjno da bude slaganja na ovim sesijama i da svima bude prijatno, jer samo tako može doći do napretka. Međutim, ako pacijent prihvata sve što terapeut kaže bez pogovora i ikakvog kriticizma, to može dovesti do opuštanja i stagnacije. Postoji šansa da vam u potpunosti odgovara nečiji stil terapije, ali ako postoji nešto što vam smeta, bolje je ukazati na to nego ćutati. Takođe je u redu ako vam neko jednostavno ne odgovara, u kom slučaju treba potražiti drugog psihoterapeuta.

„I Vi biste uradili isto, zar ne?“

Kao i u bilo kom drugom odnosu, nikome ne treba stavljati reči u usta i unapred pretpostavljati koje je njegovo mišljenje. Psihoterapeut će vam svakako reći šta misli o nekoj situaciji ili postupku, ali nema potrebe sebe izjednačavati sa njim ili njom, jer to je vaš život, a ne njihov. Ovo je direktno povezano sa time što se u takvoj situaciji osećamo ranjivo i zato pokušavamo da igramo na kartu poistovećivanja i pozitivnog fidbeka. Poverenje treba graditi polako i oprezno.

„Kažite mi šta da uradim.“

Uloga psihoterapeuta je da pomogne pacijentima da se osećaju jače i da imaju više samopouzdanja nego kada su prvi put ušli u njegovu kancelariju. Oni nisu neko ko treba da upravlja našim životom, niti da donosi odluke umesto nas. Nikad se ne treba toliko isključiti iz sopstvenog života da pomislite da bi neko drugi bolje išao kroz njega, samo treba slušati opšte savete i ponašanju i zajedno doći do mogućih uzroka problema. A vaše reakcije zavise isključivo od vas i od toga koliko ste napredovali u međuvremenu.

Izvor: Pure Wow

Fotografije: Unsplash