S ofingera: Ana Ćurčin
Jedna je od najvažnijih predvodnika naše „americana“ muzičke scene, a njen glas, gitara i tekstovi jednostavno plene. Ako imate bilo kakav labav alibi zbog kojeg još niste čuli Aninu muziku, uskoro ćete i toga biti lišeni s obzirom da je novi album tu, „iza ćoška“. O njemu, ali pre svega o modi i stilu, Ana i ja smo vam upriličile ovaj intervju.
Koje ćeš tri odevne stvari sigurno nositi ove zime?
Teksas jaknu (ispod kaputa), starke i vunene čarape.
Šta je ono što nikada ne bi obukla, a što misliš da bi svako trebalo da ima u svom ormanu?
Hulahopke.
Da li smatraš da si fashion victim, i koji je u tom slučaju tvoj modni fetiš?
Mislim da više nisam. Već izvesno vreme kupujem “funkcionalnu“ odeću, kad mi se sve pocepa i propadne, ali može se reći da je moj modni fetiš da vrtim iste stvari u krug. Usput uzimam stvari od mame, bake, brata i pokojnog deke.
Ko ti je modna ikona iz sveta poznatih?
Nemam je. Barem ne svesno. Možda sam imidž nesvesno “skinula” iz serija, filmova i crtaća iz detinjstva. Na primer, kombinacija Nesh Bridgesa, Aladina i Marije iz mjuzikla “Moje pesme moji snovi”.
Kada bi te sutra neki poznati kreator ili brend pozvao da budeš njihovo zaštitno lice, ko bi volela da to bude?
Oduvek mi se sviđao brend Etro, ali nikada nisam mogla da ga sebi priuštim. Rado bih to nosila.
Da imaš vremensku mašinu, u koji modni period bi se vratila i zašto?
Hm., pa ne bih odlazila mnogo daleko, jer svakako mi ne bi dali da nosim farmerke do nekih kasnijih šezdesetih, ako ne grešim. Možda bih radije još napred, u budućnost, da taj genderbending trend u odeći ode još dalje i kreativnije, i da se spoji elegantna muška moda s početka XX veka sa kaubojskim lookom, kao i da konačno niko nikog ne gleda čudno kako se oblači.
Spremaš fancy party. Koja je tema i ko od poznatih, živih ili neživih, dolazi?
Joj, jel može pre neka mala divna intimna večera s bliskim prijateljima?
Može!
U čemu spavaš?
U majici i pidžami.
Na čemu zanimljivom trenutno radiš?
Završavam album i spremam promo tour za početak 2016. Objava albuma očekuje se svakog dana, a zove se “Sketches of Belonging”. Radim na predstavi „Crvena ljubav“, po romanu Aleksandre Kolontaj, u režiji Olge Dimitrijević, koja je najavljena za februar 2016. u Bitef teatru. Radim i na tome da organizujem koncert jednoj sjajnoj singer/songwriterki, Kat Frankie, u Beogradu. Eto, zaustavimo se za sad tu.
Pitaj ti mene nešto.
Koja je poslednja presma koju si čula pre našeg razgovora?
Ova
PODSEĆANJE: Ana Ćurčin u Leksikonu
Ako neko želi da pogleda dobar fima na ovu temu, a i da bi imao sa čime da poredi, preporuka je Warrior iz 2011. sa Tomom Hardijem i Džoelom Edgertonom u glavnim ulogama.
A šta su to “šabanski klubovi”?
Al ga NAGRDI…čoče..
Pa ti sigurno imas: 3 Medjeda, par palmi i vise oskara… I nobelovu nagaradu za ‘kritiku’…
A da ti si zensko.. ( jesi li bila ikad Na box ,kik box, MMA?
Čisti zbog politicke korektnosti..
Akciono – šabanski srpski žanr! Svaka čast za klasifikaciju! Samo bih zamolila da uvek u tekstovima navedete da su ovi i ovakvi ‘filmovi’ podržani od strane Filmskog centra Srbije koji je glavni krivac za očajno stanje i još očajnije filmove u srpskoj kinematografiji. I tako decenijama unazad…
Nisam gledao film pa ne mogu da ga komentarisem, ali mogu da komentarišem članak iz kog se jasno vidi da imate jako loše mišljenje o porodici Balašević i ne trudite se da to sakrijete, naprotiv.
Film je odvratan….nula.nula..nula..mozda je zanimljiv za decu do petog razreda…
Realno dobar komentar sa obiljem opisanih nedostataka…ako je reditelj iz Bugarske, Maja Berpvic glumi Rumunku a Balasevicka muslimanku nije ni cudo sto film lici na Kazahtanski dugometrazni film sniman mobilnim telefonom.