Žena na ivici nervnog sloma: I jare i pare
Kad dobiješ dete u prvo vreme verovatno nećeš moći da ideš svuda gde želiš i gde si ranije mogao. Neki moji prijatelji i inače nisu mnogo izlazili, pa im roditeljstvo u tom smislu nije ništa promenilo. Mi drugi smo se bogami naizlazili, dočekivali zore, bureke i prve jutarnje prevoze, šetali se kući zaobilazeći perače ulica i ljude koji su krenuli na posao. Zato kada me neko pita da li sam umorna od roditeljskih obaveza, obično odgovorim da nikad nisam bila odmornija.
Naravno, sve zavisi od temperamenta deteta i spavanja noću, ali realno, život koji sam vodila ranije bio je mnogo naporniji. Pravo iz grada na posao, mamurluk, manjak vremena da završiš sve što treba. Izlasci i društveni život su izazov, za koji treba ozbiljan kapacitet. To ne znači da sam odustala od izlazaka i zabave, samo što su oni sada fokusiraniji.
Život ranije bih uporedila sa prežderavanjem, a ovo sad je kao neki fini švedski sto, sa kog uzmeš od svega pomalo. Ideš da se vidiš sa prijateljima i ostaneš dva sata umesto deset, odeš na rođendan kod druga u drugi grad, svi ostanu da prespavaju, a ti se ipak vratiš isto veče, ali zbog toga ne budeš nezadovoljna. I jare i pare.
Bila sam, videla se s ljudima, provela se, smejala, jela gulaš, i onda, kada je zabava na vrhuncu, sela u kola i vratila kući, da legnem pored svoje bebe i uspavam je. I na dobitku sam, jer sam uzela od oba sveta. I nisam morala sutradan nikakva da skupljam limenke i opuške da pomognem, ostavila sam sve onima koji su zaglavili. I jare i pare! I bez žrtvovanja.
Vi koji ste u prilici i hoćete – probajte! I uživajte!
Fotografije: Ana Vučković