Prošlost Džonija Depa beše mnogo lepa: Podsećanje na valjane uloge Džonija Depa

Jeste, šire okolnosti tome nikako nisu išle naruku, ali zbilja je šteta što Džoni Dep nije bio gost ovogodišnjeg, u proleće izmeštenog FEST-a. Ovaj do juče holivudski superstar nedavno je (usled silnih kontroverzi na ličnom planu) izgnan u red izbrisanih (tj. kenselovanih) zvezda, a opet na repertoaru našeg FEST-a bila su čak tri ostvarenja koja su u nekakvoj, ali svakako dovoljno snažnoj vezi sa njim.

Prikazani su: igrani biografski film Minamata, njegov povratak domenu ozbiljnjih dramskih rola, a, uz to, reč je o ostvarenju koje je dobrim delom snimano upravo u Srbiji; biografski ali dokumentarac Crock of Gold o folk-pankeru i pesniku Šejnu Mekgauenu, koji je Dep, naravno, između ostalih, producirao, te na samom zatvaranju festivala i opet biografski dokumentarac, ali srpski, Kreka, o čuvenom srpskom filmskom scenografu zaista krupnih internacionalnih postignuća – Miljenu Kljakoviću Kreki, a u tom je filmu Dep jedan od učesnika/sagovornika.

U to ime, ovom ćemo se prilikom podsetiti njegovih ranijih valjanih uloga, pre nego što zaronimo duboko-duboko u te mutne vode teškog manirizma, karikaturalnog prenaglašavanja, agresivne i iritantne ekstremne facijalne, vokalne i druge ekspresivnosti. To je, sve skupa, dovelo do jednog od najdubioznijih glumačkih nizova u savremenom filmu, a usled čega je dobar deo filmova, uključujući Mordekaija, Usamljenog rendžera, Turiste, Alise u zemlji čuda, ali i većeg dela serijala Pirati sa Kariba, bilo izrazito naporno i stresno gledati. A umeo je i mogao je on znatno, znatno bolje – o tome svedoči i ova niska njegovih izdvojenih ranijih, a valjanih rola na filmu.

• Vod i Noćna mora u Ulici brestova

Osim godina kuluka u simpatičnoj, ali ipak neporecivo konfekcijskoj seriji 21 Jump Street, Dep se u toj početnoj fazi svoje holivudske karijere za bolje i više sugestivno preporučio primećenim i dovoljno zapaženim epizodama u posve različtim filmovima, a dugo već potvrđenim klasicima – u nezaboravnom Vodu Olivera Stouna i prvom filmu u serijalu Noćna mora u Ulici brestova, filmu koji je temeljno prodrmao žanr horora, a u kome je Dep imao čast da bude jedna od prvih žrtava krvoločnog ljubitelja jednostavne (normkor?) trikotaže – Fredija Krugera.

• Cry-baby

Ovo remek-delo vazda nestašnog Džona Votersa u istoriji američke i svetske kinematografije ostaće upamćeno kao film značajan po najmanje dve osnove – kao film kojim je Voters temeljno zakoračio u glavni filmski tok (tzv. mejnstrim), pritom ne izneverivši ništa suštinski važno od svoje filmske poetike i šireg svetonazora, i kao naslov koji je Depa lansirao u holivudsku A-ligu. A ovaj savršeni retro-šik mjuzikl koji se većim delom bavi motivom prava na pobunu, osobenost i hedonizam, bio je i prvi film tada mlade Trejsi Lords van porno-žanra.

• Edvard Makazoruki

Ovaj, takođe odlični film, ali u režiji Tima Bartona, tada očito u naponu kreativnih snaga, obeležio je početak ove istinske dugovečne saradnje tog sineaste i Depa. Iako čedo visoke produkcije, Edvard Makazoruki je bio (i ostao) i vrhunska, krajnje specifično estetizovana, ekstravaganca u čijem je središtu, pak, tuklo srce istinske i vešto sročene melodrame.

• Arizona Dream

Iako je zapravo urađen u koprodukciji Francuske i SAD, ovo je široko percipirano kao američki film i tamošnji prvenac našeg Emire Kusturice, u kome je on, ne mareći puno za uslovnosti filma koji bi barem načelno trebalo da se obrati ponajpre zapadnoj publici, ponovo, ali tada usred tog konteksta amerikane i američkog viđenja histeričnog realizma (naravno, sa primesama fantastičnog i nadrealnog) stvorio još jedno prevashodno striktno svoje viđenje sveta okovanog u večitoj i nikada u potpunosti ostvarenoj želji sa potpunom slobodom bitisanja. Džoni Dep je, što brzo postaje očigledno, bio istinski ushićen zbog ove slobodarske prilike, a u ovom filmu podelio je ekran sa Lili Tejlor, Fej Danavej, Džerijem Luisom, Vinsentom Galom, Polinom Poriškovom, Majklom Dž. Polardom… Film definitivno zreo za  gledalački usredsređene reprize.

• Šta izjeda Gilberta Grejpa?

Ponovo amerikanu, ali u vidno zauzdanijem i autorski manje hrabrom viđenju zatičemo u ovoj zgodno skockanoj drami, koja je, sa današnje tačke gledišta, ipak na prvom mestu bila film koji je posvedočio o sigurnom holivudskom prodoru tada mlađanog Leonarda Dikaprija. Zanimljivo je da je u ovom ostvarenju Džoni Dep tumačio lik koga ponajpre određuju zadravorazumska uzdržanost i realnija spoznaja okolnosti i stvarnih mogućnosti.

• Ed Vud

Prvi naredni film bio je ovaj maestralni spoj biopika, identitetske drame i jetke satire u kojoj je Dep izvandredno opušteno a precizno odigrao lik Eda Vuda, stalno sprdnji izloženog reditelja ubogih trešfilmova usred zlatne ere Holivuda. U ovom po svim osnovama odličnom ostvarenju gledali smo i Martina Landaua, Saru Džesiku Parker, Patrišu Arket, Dž.D. Spradlina, Džefrija Džounsa, Bila Mareja, Vinsenta D’Onofrija…

• Mrtav čovek

U ovom periodu svoje karijere Dep je nastavio da prati tu vlastitu mustru rada sa osobenijim autorima, i, premda je tu reč o jednom od najpretencioznijih filmova Džima Džarmuša, ovaj dekonstrukcionistički i avangardni vestern na velika platna je doneo svet kakav se i dan-danas sreće zbilja retko, što onda ovom filmu daje pun razlog i smisao postojanja.

• Nick of Time

Ovaj krajnje nepravično zapostavljeni i skrajnuti triler u režiji uvek pouzdanog i zanimljivog Džona Bedema, sa Depom u ulozi čoveka koji je ucenjen da ubije političara kako bi time spasao sopstvenu ćerku, intrigantan je i po pitanju tretmana protoka vremena na filmu, odnosno, autorske rešenosti da stvore što uverljiviju iluziju priče, uz to, uzbudljive i napete, koja se odvija u realnom vremenu.

• Doni Brasko

Ovaj voljeni i vrlo dobri gangsterski biopik reditelja Majkla Njuela prvi je film u kome su se očitavale snažnije (naravno, sasvim legitimne i razumljive) ambicije Depa da osvoji Oskara, ali možda se upravo u ovom ostvarenju krije zametak Depovog skretanja u te prenaglašene i nekako uvek bučne glume.

• Paranoja u Las Vegasu

Međutim, takav pristup pokazao se kao prava mera ovog nadahnutog Gilijamovog viđenja proze nestašnog Hantera S. Tompsona, u kojoj sve naprosto pršti od mahnitosti, poroka, nasilja, buke, bese… Dep je i ovde bio svoj na svome, a Teri Gilijam bio je naredna važna rediteljska stavka u njegovoj filmografiji.

• Pre nego što padne noć

Iako je reč o epizodi, zapravo, dvostrukoj vinjeti sa tek par minuta pojave na ekranima, ovaj film Džulijana Šnabela otkrio je da je Dep, već nekoliko godina krupna zvezda glavne struje Holivuda, kadar da se hrabro i mudro nosi i na vidno omeđenom prostoru. Krajnji ishod je glumačka kreacija za duže pamćenje.

• Beli prah

Prerano i iznenada preminuli reditelj Ted Deme imao je i boljih filmova u svojoj kratkoj karijeri (nužno je pogledati njegov izvrstan rediteljski rad, film Beautiful Girls), ali i Blow je film sasvim na svom mestu, a ova upečatljiva priča o prapočetku američkog tržišta kokainom možda je bila i Depov oproštaj od filmova te vrste i tog ili dovoljno bliskog profila. U njemu je, da se podsetimo, Dep igrao sa Penelope Kruz, Frankom Potente, Rejčel Grifits, Rejom Ljotom, Polom Rubensom, Hordijem Molom…

Naslovna fotografija: Universal Pictures