Pouke iz prošlosti: Pele ili Maradona? Ili..?

Ne valja se uzdati u objektivnost sportskog navijača – zaključili su nedavno psiholozi, istraživači sa Univerziteta u Brizbejnu. Jednostavno rečeno, javlja se greška u percepciji koju naš mozak pravi svaki put kada nastupa omiljeni tim ili igrač. Poklonicima sporta se zaista čini kako ekipa za koji navijaju uvek igra bolje od protivničke. Pa čak i kad gubi! Toliko o navijačima…

Kao što je poznato, u svetu fudbala postoje dugogodišnja suparništva, a jedno od većih je ono fudbalsko, između Brazila i Argentine. Simboli tog rivalstva bili su i ostali – Pele i Maradona, dvojica izuzetnih igrača koje deli 20 godina. Pripadali su različitim generacijama. I upravo za stolom FIFA-e, ova nedoumica trebalo je svojevremeno da bude zvanično razrešena. Najvažnija svetska fudbalska organizacija je pre više od dve decenije, sprovela referendum u nameri da izabere najboljeg fudbalera 20. veka. Na iznenađenje mnogih, pobedio je Dijego Armando Maradona. On je sa 53,6 odsto glasova uspeo da „potuče“ svog suparnika Pelea. FIFA se, stoga, opredelila za solomonsko rešenje i donela odluku da nagrada za najboljeg fudbalera prošlog veka bude dodeljena ravnopravno –  Peleu i Maradoni. Ex aequo!

Možemo samo da zamislimo kakve su žučne rasprave usledile. Jer i laiku je jasno da je reč o fudbalerima potpuno različitog stila igre. A posebno života. Mada im je poreklo bilo slično.

Edson Arantes do Nasimento, zvani Pele, rodio se 1940. godine, u državi Minas Žerajs na jugoistoku Brazila. Njegova porodica je bila veoma siromašna. Dijego Armando Maradona rođen je dve decenije kasnije, u Lanusu u pokrajini Buenos Ajres, u Argentini. Rano detinjstvo proveo je u bednoj faveli u predgrađu Buenos Ajresa, Vili Fjorito. Obojica su odrastala u oskudici igrajući fudbal u prašini i blatu. Možda su čak i sanjali da jednog dana postanu slavni. A možda im to i nije odmah bilo zamislivo! Ruku na srce, fudbal je bio jedina moguća nada. I za jednog. I za drugog.

Njihova obdarenost ipak nije prošla nezapaženo. Maradona je u desetoj godini postao član Los Cebollitas (Lukčića), selekcije koja je okupljala buduće juniore reprezentacije Argentine. Pele je imao 15 godina kada je potpisao za Santos, jedan od najboljih klubova u Brazilu. U međunarodnim utakmicama, uključujući i četiri svetska prvenstva (1958, 1966, 1962, 1970) Pele je postigao 608 golova, a čak 657 puta zatresao je mrežu u nacionalnim takmičenjima.

Argentinski napadač, ne navršivši ni dvadesetu, postigao je prvi gol za svoju reprezentaciju, na utakmici protiv Škotske, 1979. godine. Već 1982, došao je u Evropu: prvo je igrao za Barselonu, a zatim je, dve godine kasnije, prešao u Napoli, koji ga je kupio za 13 milijardi tadašnjih lira. Tokom sedam sezona postigao je 115 golova, osvojio dva Skudeta, Kup Italije i Kup UEFA. Iznad svega, postao je legenda u gradu koji je inače poznat po legendama. Posle Maradonine smrti (25. novembar 2020), Napulj mu je posvetio fudbalski stadion. S nestpljenjem se, stoga, očekuje novi film Paola Sorentina Bila je to Božija ruka, koji ne govori doslovno o Maradoni, ali svakako će se baviti uticajem njegovog mita na živote navijača. Među kojima je, kako ističe, i sam Paolo Sorentino.

Normalno, rasprave o tome ko je u 20. veku bio bolji, Pele ili Maradona, traju i dalje. Neko pamti bezmalo 1300 golova Brazilca, dok drugi ne mogu da zaborave šta je mogla da uradi leva Dijegova noga. Možda je to u izvesnoj meri i generacijski stav. Kao i geografski. Ako bih ja mogla nekako naknadno da glasam za najboljeg fudbalera 20. veka, uz mnoštvo dokaza, rekla bih, nepokolebljivo: Dragoslav Šekularac (1937-2019)! Šeki! Majstor fudbala i laf. Neponovljivo fudbalsko čudo.

I zbog toga sve višegodišnje rasprave o Peleu i Maradoni prihvatam krajnje ležerno. Možda mi je precepcija poljuljana, ali dobro znam ko je u mom navijačkom srcu. Od najranijeg detinjstva. Uostalom, „Še – ku – ja – jac!“ – posle „mama i tata“, bila je prva reč koju je kao beba moja sestra od strica (odavno već pijanistkinja po profesiji), naučila gromoglasno da izgovori!