Dišite pažljivo: Zagađen vazduh može da izazove brojna oboljenja
U Beogradu, koji ume da se nađe na vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu, nedavno je održan još jedan protest za čistiji vazduh. Više od 5.000 ljudi prošetalo je ulicama i zatražilo rešenje ekološkog i zdravstvenog problema, koji je doskora bio nevidljiv.
Šta udišemo počeli smo da se pitamo tek pre nekoliko godina, kad su tu temu umesto nemih i letargičnih institucija u prvi plan postavili mediji. Ali, pretpostavlja se da je vazduh u Srbiji zagađen decenijama. „Pažljivo dišite“, pisalo je na jednom od transparenata na protestu, a zahvaljujući rezultatima brojnih istraživanja znamo i zašto.
Naša pluća nikada ne miruju. Samo u toku jednog minuta, bilo da smo budni ili da spavamo, vazduh udahnemo od 12 do 20 puta. Ako zajedno sa njim u organizam unosimo i opasne čestice, to doprinosi nastanku brojnih oboljenja. Naučnici okupljeni oko Foruma međunarodnih respiratornih društava zaključili su da veoma sitne čestice prolaze kroz pluća i prenose se pomoću krvotoka, čime se njima izlažu praktično sve ćelije u našem organizmu.
„Zagađenje vazduha može naneti štetu akutno, kao i hronično, potencijalno utičući na svaki organ u telu“, objavljeno je u naučnom časopisu Grudi, dok je na ovogodišnjoj konferenciji Evropskog udruženja kardiologa predstavljen podatak da stopa srčanih udara raste sa porastom nivoa zagađenja vazduha. Azot-dioksid, koji proizvode automobili na dizel pogon, ali i čestice i gasovi nastali sagorevanjem fosilnih goriva, lignita ili otpada predstavljaju jednako veliki problem.
Mozak nije pošteđen njihovog štetnog uticaja. Zagađenje vazduha povezano je sa porastom mentalnih oboljenja kod dece, kao i depresije, anksioznosti, samoubistava i demencije kod odraslih. Kad su rezultati testova iz jezika i aritmetike upoređeni sa nivoima zagaćenosti vazduha u Kini, došlo se do zaključka da azot-dioksid i sumpor-dioksid značajno utiču i na intelektualne sposobnosti. Što su ljudi bili duže izloženi zagađenom vazduhu, pad intelektualnih sposobnosti bio je veći – ostvarili su toliko loše rezultate na testovima da se oni upoređuju sa gubitkom jedne godine obrazovanja.
Nizu loših vesti sada se pridružuje i istraživanje objavljeno u Britanskom žurnalu za psihijatriju, koje je sprovedeno na 13.000 ljudi. U njemu se otkriva da zagađenje dovodi do znatnog pogoršanja stanja kod osoba sa težim mentalnim oboljenjima. Rizik da takvoj osobi zatreba pomoć u zajednici povećava se za 32% ako je izložena azot-dioksidu, dok se rizik od prijema u bolnicu povećava za 18%. „Ova vrsta veoma važnog efekta može se primetiti čak i na niskim nivoima zagađenja vazduha“, rekao je koautor istraživanja Joanis Bakolis.
Zagađen vazduh godišnje ubije oko sedam miliona ljudi, a to je više smrtnih slučajeva nego što HIV, tuberkuloza i malarija izazovu zajedno. Istraživači tvrde da bi i mala poboljšanja kvaliteta vazduha dovela do smanjenja oboljevanja i ogromne uštede u javnim zdravstvenim sistemima. „Vlade bi zaista trebalo da preduzmu konkretne mere za smanjenje zagađenja vazduha. To bi moglo da dovede do ostvarivanja dobiti u ljudskom kapitalu, koji je jedna od najvažnijih pokretačkih snaga ekonomskog rasta“, rekao je Ksi Čen, koautor studije o uticaju vazduha na intelektualne sposobnosti.
Vazduh je zagađen širom sveta, ali mnoge zemlje rade na poboljšanju njegovog kvaliteta. Uprkos tome što problem u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kini još uvek nije rešen – daleko od toga, prisutnost zagađivača se smanjuje. U našoj zemlji, nažalost, rešenja se ne traže brzinom kojom bi trebalo, pa se čini da od brojnih trivijalnih tema vazduh u Srbiji ne uspeva da dođe do daha.
Izvori: theguardian.com, who.int, balkangreenenergynews.com
Naslovna ilustracija – plzen.rozhlas.cz
