Pouke iz prošlosti: Ljudi smrti i ljudi života
Kreni stazom duge: prati put pesme, pa će se sve što se tebe tiče, pretvoriti u lepotu. Postoji izlaz iz svake guste magle. On vodi preko dugine staze!
Ova pesma Navaho Indijanaca podseća na legendu o Ratnicima Duge. Reč je o drevnom mitu čija izvorna verzija nestaje u magli mučne sudbine Severnoameričkih Indijanaca. U legendi se kaže da će doći dan kada će ptice padati sa neba, kada će uginuti životinje u šumama, more postati crno, a reke teći otrovane. Tog dana ljudi svih rasa će se ujediniti kao braća, poput Ratnika Duge kako bi se zajedno borili protiv uništenja Prirode.
Indijanci su verovali da je priroda ispunjena duhovnim značenjem: u njoj se susreću svetovi ljudi sa svetom duhova. U stvari, duhovi su ti koji pokreću svet, a čoveku ukazuju u vidu prirodnih fenomena. Biljke, životinje, baš kao i geološke formacije, ne samo što ga imaju, već i same mogu da budu duh! Za čoveka je ključno da se ponaša u skladu sa prirodom i da je poštuje. U suprotnom, svoj opstanak će dovesti u pitanje.
Zato nije nikakvo čudo što su Ratnici Duge postali svojevrsni simbol mnogih ekoloških i mirnodopskih pokreta. Takođe, i hipi pokreta. Na nesreću, svedoci smo da se indijansko proročanstvo (još) nije ostvarilo. Ljudi se nisi ujedinili. Uništili smo mnogo više nego što su naši preci u neka davna vremena mogli i da sanjaju. Gledajući u blisku budućnost, utisak je da ona neće biti ni lepa, ni spokojna, a najmanje zdrava. Neka od mnogih onespokojavajućih podataka bude naveden tek jedan: svake godine, u Sredozemno more čovek baci 230 hiljada tona plastike. Ne računajući drugi otpad.
Istinita priča koja sledi, govori o događaju koji se desio pre pola veka. Septembra 1971. godine, dvanaestoro mahom mladih, slobodoumnih ljudi različitih profesija, krenulo je starim, rasklimatanim ribarskim brodićem Filis Kormak iz Vankuverske luke put Aljaske. Filis Kormak je, inače, bilo ime žene vlasnika brodića, Džona Kormaka. Međutim, članovi ekspedicije dali su plovilu još jedno, ispisano na zastavi. Ono je glasilo: Greenpeace. Njihov cilj bio je da zaustave tada najveću svetsku vojnu silu – američku. I da se suprotstave odluci Ričarda Niksona da u udaljenoj vojnoj bazi Amčitka na Aljasci izvrši nuklearnu probu. Ali moglo se naslutiti da je taj poduhvat unapred bio osuđen na propast.
Zamislimo ta vremena. Tehnološke sprave nisu bile dostupne. Doduše, članovi ove neobične posade nisu imali ni novca. Izgleda da su bili samo odvažni, ili optimistični bez pokrića! Verovali su da će ono što se u vreme hipi pokreta nazivalo snagom naroda zaustaviti nuklearnu ratnu mašineriju.
Naravno, nisu uspeli. Njihovo putovanje nije sprečilo nuklearnu probu. I ne samo to. Imali su prilike da uživo posmatraju kako je nemilosrdan i bespoštedan lov na kitove koji vodi ka njihovom istrebljenju. Kao i da se uvere kako na zapadnoj obali Kanade, u provinciji Britanska Kolumbija jadno živi zajednica indijanskih starosedelaca – Kvakijutla.
Ali, pošlo im je za rukom da reči zeleno i mir spoje i tako daju ime pokretu koji je tih sedamdesetih godina prošlog veka nadahnuo mnoge idealiste da se hrabro usprotive kako ratu, tako i uništavanju prirode. Osim toga, budući da su masovni mediji preneli vest o hrabrom poduhvatu posade brodića Filis Kormak – Grinpis, javnost se uskomešala, pa je Vlada SAD donela odluku da ipak odustane od novih nuklearnih proba kod Amčitke „zbog političkih i drugih razloga“.
„Naš cilj je vrlo jednostavan, jasan i neposredan, da pokažemo svetu razliku između ljudi smrti i ljudi života. Mi uporno nastojimo da sačuvamo životnu sredinu za decu i buduće generacije“ – tako je glasio proglas prve posade Grinpisa.
Kako se onda dogodilo sve što je usledilo kasnije i zbog čega danas životarimo? Da se možda nije ostvarilo neko drugo, mračno proročanstvo? Da li nas je neko prokleo? Zašto smo sve to sebi dozvolili? Gde su nestali miroljubivi ljudi koji vole druge ljude, ali i prirodu?
Nije loše podsetiti se putovanja ribarskog brodića iz Kanade na Amčitku.
Italijanski pisac Gabrijele Klima napisao je pre dve godine knjigu za decu i mlade – Ratnici duge. To je romansirana povest o događajima koji su se zbili početkom jeseni 1971. godine. O putu koji je vodio iz Vankuvera do Amčitke i ekspediciji spasavanja kitova. Ovu knjigu nedavno je u prevodu na srpski jezik objavila izdavačka kuća Propolis Books. Neka bar deca saznaju nešto o mirnodopskim i idealističkim dešavanjima iz ne tako drevne istorije. Kad smo mi već zaboravili. Najblaže rečeno.
Fotografije iz naslovnog kolaža: Robert Bob Hanter, jedan od učesnika ekspedicije i ko-osnivač Greenpeace-a, izvor bobhunter.org; Naslovna strana knjige Ratnici duge