Piano solo – novi album Aleksandra Jovanovića Šljuke
Aleksandar Jovanović Shljuka, zaječarski džez muzičar, pijanista, prisutan na sceni još od početka dvehiljaditih, za Lampshade Media objavio je jedinstveni, klavirski album sa improvizacijama po imenu Piano solo.
„Još od početka svoje muzičke karijere, Shljuka gaji ljubav prema nastupima i kompozicijama za solo klavir. Ova forma izvođenja, koja se često sreće u klasičnoj muzici, duboko je ukorenjena u džez tradiciji, pruža veliku slobodu i mogućnosti za improvizaciju, dok istovremeno predstavlja i veliki izazov za svakog pijanistu.
Ideja da snimim album za solo klavir postoji dugo. Već godinama se kuva u meni, čekajući svoj red. Vreme u kome živimo, savremena muzika, predstavljanje i doživljavanje muzike, multimedija, marketing, sve me je to podstaklo da se Piano Solo dogodi baš sada. Ovaj album je, na neki način, moj odgovor takvom okruženju, svom tom glamuru, megalomaniji, šou biznisu, neprestanoj zabavi… Poželeo sam da i sebe, i publiku vratim na osnovne elemente muzike: melodiju, harmoniju i ritam, kroz zvuk samo jednog instrumenta – klavira”, kaže Jovanović i nastavlja:
„Ceo ovaj novi, specifičan pristup muzici, stvaranju, klaviru, otvorio mi je nove vidike i ideje u pogledu budućih projekata i stvaranja nove muzike. Sarađivao sam i sarađujem sa mnogim umetnicima i kolegama iz različitih muzičkih priča, žanrova i stilova. Ta kreativna razmena u velikoj meri formira moju muzičku ličnost i umetnički izraz, a sada sam imao priliku da sarađujem i sa samim sobom, što će opet uticati i na saradnju sa drugima, nadam se u pozitivnom i inspirativnom smeru”.
Piano Solo je takođe album koji iskustva sa koncertnih bina prenosi u studio. Na njemu se nalazi osam kompozicija, u ukupnom trajanju od 55 minuta, osam „tema“ na koje Jovanović improvizuje i u trenutku, na licu mesta ih oblikuje i aranžira u konačne numere zabeležene na albumu. A one se kao takve više nikada neće čuti – već sledeće izvođenje, koncertno, na primer, biće u nekoj novoj, jedinstvenoj verziji.
Od osam kompozicija, šest je autorskih, dok su dve originalni aranžmani pesama iz srpske tradicije, Jesen stiže rana i Što se bore misli moje.
Album otvara numera simboličnog naziva – Opening, koja predstavlja i svojevrstan muzički opis ostalih kompozicija. Sadrži elemente klasične muzike, džeza i tradicionalne muzike Balkana, što odlikuje sve kompozicije na albumu.
Conversation je kompozicija inspirisana svakodnevnom konverzacijom. Improvizovanu muziku možemo uporediti sa razgovorom – postoji tema o kojoj se priča, ali nema unapred pripremljenih rečenica, stvara se u trenutku i spontano teče.
Džez kritičar Vojislav Pantić o ovoj numeri kaže:
„Conversation plovi fankerskim drajvom kakav je imao Keni Dokton Kirklend, a Jovanović u dugom nasumičnom okretanju oko oskudnog harmonskog materijala veoma spretno provuče i pokoji motiv našeg podneblja“.
Traveler je muzička priča, satkana od balkanskih ritmova i melodija, a govori o putniku koji se na svom putu susreće sa raznim situacijama, preprekama i promenama.
„Traveler je jedan od najambicioznijih momenata na albumu”, kaže Vojislav Pantić. „Posle napetog uvoda sa zaraznim loop motivom levice i sitnim ukrasima desnice, zakuvaće najpre sedam, a kasnije i šest osmina, čoček pa vlaške, vrelinu i magiju, jug i istok balkanskog srca i duše putnika-umetnika…“
Četvrta numera je obrada pesme Jesen stiže rana Miodraga Todorovića Krnjevca, jednog od najplodnijih autora tradicionalne srpske muzike.
Ponekad ostanemo bez reči, a ponekad su reči suvišne. To bi bio opis naredne numere Without words.
Armando’s Chochek je kompozicija posvećena velikom umetniku, uzoru i učitelju – Armandu Čiku Koriji, zidajući veliki most između Kariba i srpskog Juga, pa čak i do Rusije – sa aluzijom na Oči čornije u temi.
Zatim sledi još jedna obrada na albumu, pesma kneza Mihaila Obrenovića Što se bore misli moje, a zatvara ga modifikovana bluz forma Gone Blue.
„Narodne pesme, starogradske, romanse, ili samo motivi folklora, ritmovi, harmonije, za mene su neiscrpna riznica ideja”, objašnjava Aleksandar Jovanović Shljuka. „Tako dolazimo do konačne mešavine različitih tradicija: klasike, džeza i folklora. Ta mešavina je kod mene krajnje prirodna i spontana, tako da je samo bilo potrebno uobličiti je u muzičke forme – kompozicije, i naći odgovarajući recept za improvizaciju. Ja sam ga našao u ljudskim emocijama, u muzici koja prenosi emocije, u bluzu, u kafanskom meraku, u strasti i razigranosti džeza i Balkana. Improvizacija je moja najveća muzička ljubav. Ta neizvesnost stvaranja u trenutku, to stanje usresređenosti gde je svaka misao suvišna. Istovremeno potpuna pasivnost i otvorenost za ideje koje se nižu i potpuna aktivnost u sviranju, u prenošenju tih ideja na instrument. Zato je ovaj album jedinstven i ove stvari koje su zabeležene nikad više neće biti odsvirane na ovaj način.”
Projekat je podržan i od strane SOKOJ-a, a koncertno izvođenje ovog repertoara je uvek sveže i neponovljivo, kako za publiku, tako i za samog autora.
Fotografije: Marko Đukić