Lokalni zanati kao bogatstvo koje treba čuvati

U vremenu u kome se puno industrija svodi na masovnu produkciju i masovno konzumiranje, dešava se da zaboravimo tradicionalne zanate i činjenicu da je takoreći u pitanju jedna posebna vrsta umetnosti. To je nešto što nas vraća u prošla vremena, ali i uči važne lekcije o marljivom radu, snalažljivosti i korišćenju resursa koji su nam na raspolaganju.

Možda zanati nisu prvo što nam pada na pamet kao kriterijum za izbor nove destinacije koju ćemo obići, ali poseta radionici, ateljeu ili drugom sličnom prostoru može i te kako da obogati naš duh i ulepša obilazak nekog mesta. Jedna od zemalja koja veoma drži do tradicionalnih zanata je Nemačka, bogata tradicijama i raznolikim istorijskim nasleđem. Iako su proizvodi iz ove zemlje veoma cenjeni kod nas, potpuno je drugačiji doživljaj videti lokalne proizvođače kako se bave svojim zanatom, te vam zato donosimo nekoliko takvih primera u nastavku.

Rezbarenje u prirodi

Da li ste znali da je Nemačka jedna od najpošumljenijih zemalja Evrope? Ne samo da šume čine trećinu njene površine, nego se taj procenat stalno i povećava, naročito kroz posebne rezervate prirode. U jednom od njih – Blisgau rezervatu biosfere, koji se nalazi na zapadu zemlje, čuva se tradicionalni zanat rezbarenja i pravljenja predmeta od drveta.

To je idealno mesto za inspiraciju i ručni rad koji ćete posle moći da ponesete za uspomenu. Okruženi netaknutom prirodom, uz uputstva i nadgledanje stručnjaka, možete rezbariti stolicu, dršku za nož ili drugi alat, pa čak i neki muzički instrument. Porodica i prijatelji zasigurno će biti impresionirani kad im donesete neki ovakav suvenir.

Šeširi sa dugom tradicijom

Nemačka ima puno narodnih tradicija i običaja, a ujedno i nošnji koje se i dalje proizvode i nose, makar na lokalnom nivou. Neke su šarene, inspirisane prošlim događajima, ili pak povezane sa hrišćanstvom. Jedna takva tradicija je pravljenje bollenhut šešira, karakteristična za oblast Švarcvalda, za koji neki veruju da je inspirisao izgled gornjeg dela Švarcvald torte.

U pitanju je šešir koji je ukrašen pom-pom ukrasima, a ima ih 14, od kojih je 11 vidljivo. Tipično su crvene boje i nose ih mlade, neudate žene, a udate žene nose varijantu sa crnom bojom. Starije žene i udovice nose samo donji deo, bez ukrasa. Ova tradicija čuva se na lokalnom nivou i obuhvata niz pravila koja se moraju poštovati, a za izradu jednog ovakvog šešira potrebno je i do kilogram vune.

Neizbežni hleb

Gastronomija Nemačke neraskidivo je povezana sa hlebom, jer bez njega za njih i nema obroka, tako da ne iznenađuje da je u pitanju jedna od omiljenih namirnica. Kao što smo već spomenuli ovde, Nemci pečenje hleba shvataju ozbiljno, pa tako proizvode više od 3.200 njegovih različitih vrsta. UNESCO je njihovu umetnost pečenja hleba dodao na svoju listu nematerijalne kulturne baštine, tako da se može reći da je u pitanju nešto što  je zaštićeno lokalno, a i globalno.

Hleb u Nemačkoj nije samo prateći element obroka, već nešto u čemu se uživa od početka pripreme do završetka jela. Osnovne procedure moraju da se poštuju, a potom lokalni zanatski proizvođači eksperimentišu dodavanjem nekih svojih elemenata. Bilo da je u pitanju hleb od ražanog, heljdinog, speltinog ili nekog drugog brašna, ovde ćete naučiti kako da napravite savršenu veknu kao uživanje za sva čula.

Vajmarska modna avangarda

Grad Vajmar i njegova okolina bogati su kulturnom istorijom i značajni za nastanak pokreta pod nazivom Bauhaus. On je i danas prisutan, baš kao i odjeci klasicizma i humanizma. U modnom smislu, to se odnosi na dizajn čiji cilj je da svaki komad odiše minimalizmom, simetrijom i pobuđuje smirenost i samopouzdanje u onome ko ga nosi. Prepoznatljiva je upotreba osnovnih boja – plave, žute i crvene, a sve to uz umerenost i nepreterivanje.

Fokus ovih modela je na nosivosti, odnosno vraćanju osnovama modnog dizajna i pružanju osećaja lakoće onom ko nosi te komade. Oni se prave u ograničenom broju, uz pomoć lokalnih umetnika i dizajnera, a inspirisani samim izgledom grada Vajmara. Svaki od ovih komada odiše bogatom istorijom oblasti iz koje potiče, a ujedno predstavlja i podsetnik da nije sve u kvantitetu, već je kvalitet ipak bitniji.

Naslovni kolaž: Gregor Lengler/www.bayern.by/Dietmar Denger