Koju nam poruku šalje potreba za slatkom, začinjenom ili slanom hranom?

Danas su u ponudi brojna gastronomska iskušenja kojima je ponekad gotovo nemoguće odoleti. Međutim, jaka želja da se pojede nešto slano, ljuto ili slatko ne može se uvek pripisati uspešnom marketinškom potezu. Često uzroke određenih potreba treba tražiti u sopstvenom telu. Sve detalje ove nedoumice dobićemo od stručnog lica.

Zašto ne možemo da jedemo istovetne namirnice?

Želja da jedemo slatko, slano ili ljuto odražava našu želju za raznolikošću, koliko god to čudno zvučalo. Osobu će privući hrana koja ima specifičnu kombinaciju čulnih utisaka. Takve kombinacije stručnjaci prehrambene industrije nazivaju bouquet. Na primer, ukusi čokolade, bibera ili kafe kombinacija su pet osnovnih ukusa i popratnih olfaktornih i taktilnih senzacija.

Kao i čulo mirisa, čulo ukusa je hemijsko čulo. Osoba može razlikovati pet primarnih senzacija: kiselo, slatko, gorko, slano i umami. Brojni naučnici razlikuju i ukus vode.

Osetljivost ukusa zavisi od geografskih, etničkih, genetskih, polnih i psihofizioloških činilaca. Generalno, to objašnjava najomiljenije ukuse različitih naroda sveta. Ali, samo jedan razlog je karakterističan za sve populacije – to je stres.

Kako stres utiče na ukus?

Psihoemocionalni stres uzrokuje aktivaciju simpatičko-nadbubrežnog sistema i povećanje potrebe za brzim izvorima energije – poput glukoze. To delom objašnjava želju za slatkim. Kada jedete slatku i masnu hranu, stimulišu se ne samo područja mozga povezana s glađu i žeđu, već i centar ugođaja. Zato nas sladoled uvek čini srećnijima.

Tokom niza istraživanja utvrđena je veza između pragova osetljivosti ukusa i nivoa psihoemocionalnog stresa organizma. S njegovim povećanjem, uočava se smanjenje pragova osetljivosti: kod muškaraca – na slatko i slano, kod žena – na sva četiri nadražaja.

Ukus i emocija – kako su povezani?

Postoji snažna veza između ukusa i emocija, najverovatnije zbog povezanosti između hipotalamusa i limbičkog sistema. Slatko izaziva prijatna osećanja, gorko je bezukusno čak i za decu. Ukusi utiču na emocionalnu pozadinu i dobrobit osobe.

Oskudno iskustvo ukusa sužava našu svest – težeći slatkom, slanom ili ljutom, nesvesno tragamo za osećajem užitka. Tako nam estetika hrane i gastronomska raznolikost pruža psihičku udobnost.

Ukusi i poremećaji u telu – šta se o njima zna?

Postoje trenuci kada žudimo za određenim stvarima: orašastim plodovima, čokoladom, povrćem, voćem… No, čim počnemo zadovoljavati svoje želje, počinjemo da primećujemo da s vremenom više ne želimo ono o čemu smo pre sanjali. To znači da je telo zasićeno potrebnim elementima i više mu nisu neophodni u tim količinama.

Želja za orašastim plodovima ukazuje na nedostatak vitamina E koji se u velikim količinama nalazi u orasima, bademima, kikirikiju, lešnicima. Tokom menopauze ili predmenstrualnog ciklusa žene često žude za čokoladom, i to u velikim količinama. To može signalizirati prisutnost dishormonalnih poremećaja. Žudnja za slanim nije samo kod trudnica, kako narodna poslovica kaže. Ako jako žudite za slanom hranom, to može ukazivati na povećan nivo stresa. U takvim trenucima telu su posebno potrebni minerali i soli.

Postoje situacije kada osoba ima želju da pojede nešto nejestivo, poput krede. U tom slučaju potrebno je stupiti u kontak sa stručnjakom koji će uraditi pregled i pronaći uzrok takve potrebe. Ponekad pojava takvih želja izaziva anemiju, a ponekad i nedostatak gvožđa. U ovom slučaju, ne bi se trebalo oslanjati na uobičajene prakse – ako postoje promene u težnjama čula ukusa koje ne razumete, najbolje rešenje bi bila individualna konsultacija sa stručnjakom.

Izvor: Marie Claire Russia

Naslovna fotografija: Louis Hansel on Unsplash