Šta očekivati od narcisa?
Svi ljudi su narcisoidni u određenoj meri. Oni kod kojih je narcizam izražen malo obraćaju pažnju na osećanja i potrebe drugih. Fokusirani su na sebe i svoje potrebe, a odnosi sa njima često su obojeni notom gorčine, i osećanjem neravnopravnosti.
Narcizam je zapravo neravnoteža između brige o sebi i brige za druge. O problematičnom narcizmu govori se onda kada osoba u interakciji sa drugima skuplja snagu i benefite za sebe ne dajući ništa (ili vrlo malo) zauzvrat.
Na jednom od brojnih foruma koji se bave temom narcizma postavljeno je pitanje – Koja životinja bi bila najbolji predstavnik narcisoidnog poremećaja ličnosti? Bilo je raznih mišljenja, ali najčešći odgovor je bio – mačka. U obrazloženjima je navedeno da mačke pokazuju vrlo malo brige o ljudima, pa čak i o drugim mačkama. Obično izgledaju kao da ih ne zanima da li su drugi zadovoljni njima. Od svojih vlasnika mačke traže maženje, hranu ili druge znake podrške. I zatim odlaze delujući kao da nimalo ne haju za veoma pozitivnu stvar koju je neko upravo uradio za njih.
Ovo obrazloženje ipak ne odgovara mačjoj prirodi, kao ni onome šta narcizam jeste u svojoj suštini. Poznavaoci mačaka znaju da ograničeno društveno ponašanje ovih životinja nikako nije njihov nedostatak interesovanja. Radi se o tome da je mačkama potrebno manje odgovora od drugih da bi bile zadovoljne.
Isto tako, mačke su usamljene, dok su psi (takođe omiljeni kućni ljubimci) – vrlo društveni. Mačke i psi se, dakle, nalaze na različitim mestima na skali socijalizacije. Mačkama jednostavno treba manje odgovora drugih da bi se osećale zadovoljno, i nije im potrebno mnogo reakcija drugih da bi preživele u društvu.
Kada su ljudi u pitanju, primetno je da je narcisoidnim ličnostima potrebno mnogo društvenih odgovora. Potrebno im je osnaživanje i priznanje od drugih u tolikoj meri da deluju poput veverica koje sakupljaju orahe za zimu – narcisi uzimaju pozitivne društvene odgovore da bi osigurali dragocenu psihološku energiju.
Treba znati da su svi ljudi u određenoj meri narcisoidni. Biti zabrinut za sebe i ono što vam je potrebno da preživite je važno (u bukvalnom, ali i u emotivnom smislu). Ali onima koji imaju narcisistički poremećaj ličnosti potrebno je mnogo više. Oni ne uzvraćaju drugima na adekvatan način.
Postoje dve različite vrste problematičnog narcizma: „grandiozni” i „ranjivi”. Oba tipa su slična, ali svaki naglašava specifične problematične aspekte. Kod „grandioznog” je naglašena potreba pojedinca da se oseća važnim, a kod „ranjivog” je naglašen strah da neće biti viđen na pozitivan način. Narcisoidne osobe žele da ih drugi vide kao važne u tolikoj meri da imaju potpuno odsustvo brige o tome kako se drugi osećaju. Oni i ne pokazuju drugima njihovu vrednost.
Grandioznost narcisa podrazumeva visok nivo samopoštovanja, samovažnosti, samopouzdanja. Tu je i osećaj superiornosti u odnosu na druge, arogancija i bahatost, preuveličavanje sopstvenih dostignuća. Narcisi su podložni zavisti, a s druge strane smatraju da drugi ljudi – zavide njima.
Narcisoidni tipovi ličnosti zapravo su primer potpune neravnoteže između onoga što je potrebno i onoga što je dato. Kada imate posla sa nekim ko ima problematičan narcizam, bilo da se radi o ranjivom ili grandioznom tipu, korisno je da imate na umu da sve pozitivno što im dajete (u emotivnom, verbalnom, fizičkom smislu) je ono što ta osoba traži. Samo ne možete očekivati da ćete dobiti mnogo zauzvrat.
Imati narcisa u svom životu može biti frustrirajuće i emocionalno izazovno, bilo da je narcis član porodice, emotivni partner, prijatelj, kolega. Pored problematičnog narcisa ljudi se osećaju osuđeno, često i iscrpljeno.
Savet stručnjaka je da se edukujete – da razumete snage i slabosti narcisa, te da naučite kako da se bolje nosite sa njima i imate realna očekivanja. Važno je da postavite granice, i budete jasni u vezi sa njima. Savet je i da govorite u svoje ime, jasno i koncizno, kada postavljate svoje zahteve. Stručnjaci savetuju i da napravite sistem podrške. Život sa narcisom može dovesti do osećanja nesigurnosti, zbunjenosti i sumnje u sebe, i potrebno je imati grupu ljudi koja može da vas podrži. Savet je i da se ne sukobljavate, da ne pokušavate da otvorite oči narcisu, niti da očekujete da oni sagledaju vašu tačku gledišta.
Praksa je pokazala da se judi sa narcističkim poremećajem ličnosti obično ne menjaju. Narcisi su veoma teški, katkad i toksični, a odnosi sa njima uvek ostaju – jednosmerna ulica.
Naslovna fotografija: Marija Zarić/Unsplash