Zašto nam pada teško da zatražimo pomoć?

Po pravilu, samo dve emocije nas sprečavaju u delovanju – strah i gađenje. Ako govorimo o nemogućnosti traženja pomoći sve je u strahu. Ali, čega se bojimo?

Kako bi rešili ovaj problem, psiholozi obično klijentima govore sledeće: „Zatvorite oči i zamislite najgore što bi moglo da se dogodi ako zatražite pomoć. Čak i ako je nemoguće, apsolutno iracionalno, ne može se dogoditi u stvarnosti, već samo u vašoj glavi.

Na ovaj ili onaj način, sve strategije izbegavanja temelje se na istim problemima. Najgori scenario koji vam pada na pamet obično se gradi prema sledećoj šemi: biću odbijen/a, osećaću da nisam dovoljno dobar/ra, Delovaću slab/a, Drugi ljudi će loše misliti o meni, Odbaciće me i osećaću se usamljeno. A ko to želi da doživi? Tada je bolje ni ne pokušavati da zatražite pomoć od drugih ako su rizici tako veliki. Tako barem razmišljaju ljudi u kojima živi strah od odbacivanja.

Povezani članci

Mafini sa čokoladom – brz i jednostavan recept da uvek ispadnu savršeno

Terapija je usmerena upravo na ona osećanja koja nastojite da izbegnete – osećaj bezvrednosti, inferiornosti i usamljenosti. Čim ih uklonite iz glave, besmislene obrambene strategije, nedelotvorno ponašanje, zapetljana iskustva ruše se poput kule od karata.

Odakle sve potiče? Najverovatnije, kao i mnogi drugi psihološki problemi – iz detinjstva. Jednom davno ste doživeli traumatično iskustvo povezano sa sličnom situacijom. Možda ne jednom. I što ste jače tada osećali negativne emocije, važniji su bili zaključci koje je vaša psiha iz njih donosila. I naučili ste. Naučili da verujete da nešto nije u redu s vama i da izbegavate situacije u kojima biste se mogli suočiti sa svojom ʽtamnom stranomʼ.

Ako mislite vam sreća nije naklonjena, da su svi oko vas normalni, samo vi imate ličnu dramu, onda ćemo vas umiriti – nije tako. Ovo je normalan proces učenja psihe. Ipak, stvoren je kao biološki mehanizam mnogo pre pojave čoveka. Njegovi zadaci ne uključuju srećan život ili samoostvarenje, već samo preživljavanje i reprodukciju. Za preživljavanje je takav trening koristan. Opet, imajte na umu da ste živeli barem do trenutka čitanja ovog članka – što znači, sa stajališta evolucije, vaša psiha radi savršeno.

Kao što znate, da biste rešili problem, pre svega morate ga shvatiti, ali i sve njegove nedostatke. Koje su posledice takvih strategija izbegavanja?

Najjednostavnija i najočiglednija posledica je da ne dobijete pomoć kada vam je potrebna. Čovečanstvo je došlo do uspeha zahvaljujući solidarnosti i zajedničkom radu na važnim ciljevima. Stvarno značajne rezultate teško je postići sam. Ono što je vama lično teško, drugi mogu s minimalnim resursima.

Ako sve vreme držite masku samodovoljnosti, bojite se da pokažete svoju ranjivost, drugi će vam se teško približiti. Ljudi, čak i bliski, mogu osećati hladnoću u interakciji s vama. Jer se baš ne otvarate. Niste spremni nikome da verujete.

Popularna je zabluda da ljudi saosećaju s onima koji su im pomogli. Zapravo je obrnuto. Pozitivna osećanja su povezana s onima kojima smo pomogli. Jer u ovom trenutku osećamo da smo dobri. Ako ne tražite pomoć, ne dajete drugim ljudima priliku da se izraze. Pokažite svoje snage – velikodušnost, plemenitost i altruizam. Kao rezultat toga, nemate dobar odnos sa sobom.

Usporavate svoj rast. Saradnja je prilika za učenje, čak i jednostavnim stvarima poput selidbe. Zapamtite da su svi ljudi koje susrećemo u životu naši učitelji. Svojom nespremnošću da ih zamolite za pomoć, uskraćujete sebi priliku da uvidite njihove veštine, naučite iz njihovog iskustva, budete inspirisani ili naučite nešto na tuđem primeru.

Šta možete sami učiniti u vezi s tim, a da ne pribegnete terapiji?

Najvažnije je shvatiti da je ograničenje u vašoj glavi. Bojite se fantoma. Za drugu osobu, traženje adekvatne pomoći znak je da verujete, da želite da sarađujete. Po prirodi je većina ljudi prilično altruistična. Ako se to ne čini previše teškim, obično će vam osoba rado pomoći. Konačno, to se doživljava kao iskrenost i snaga.

Pokušajte početi od malih stvari i pažljivo posmatrajte druge … i najvažnije, sebe. Događa li se stvarno nešto strašno? Počinju li ljudi stvarno da manje misle na vas? Kako se osećaju kada vam pomognu?

I ne zaboravite da će vam ljudi biti zahvalni ako ih nagradite za njihovu pomoć. Pre svega – iskrene emocije, što je u nekim zemljama retko.

Izvor: Marie Claire Russia

Naslovna fotografija: Markus Spiske / Unsplash