3 pitanja koja morate da postavite sebi ako uvek završavate u toksičnim vezama
Toksična veza je ona koju karakteriše nedostatak poverenja, poštovanja i zdrave komunikacije. Ovakva veza može biti štetna po naše mentalno i fizičko zdravlje, ali i pored toga neki ljudi iznova ulaze u vezu s toksičnim partnerima.
Ako se pronalazite u poslednjoj rečenici, možda je vreme da stanete i razmislite zašto ovaj obrazac ponašanja postoji u vašem životu. To je prvi korak u prekidu ciklusa koji vas može odvesti usamljenim i samodestruktivnim putem.
Ako su vaši odgovori na neka od sledećih tri pitanja potvrdni, to verovatno objašnjava zašto vas privlače ljudi koji samo gledaju svoje interese i nimalo nemaju razumevanja za vaše potrebe.
Da li je vaša ljubav patološka?
Želja za ljubavlju nalazi se u većoj ili manjoj meri u svakom čoveku. To je temelj na kome se grade zdrave romanse.
Neki ljudi, međutim, mogu imati opsesivnu i patološku potrebu za ljubavlju koja bi mogla da izazove probleme u njihovom odnosu sa partnerom i zabavljanju uopšte.
Jedna studija je otkrila da je patološka ljubav, u kojoj osoba nudi repetitivnu i kompulzivnu brigu i pažnju drugome, povezana sa impulsivnošću.
Pošto se takvi pojedinci osećaju celovito samo kada imaju nekoga koga vole i kada su i oni voljeni, često impulzivno započinju romantične veze ne razmišljajući o tome da li su kompatibilni sa svojim partnerom. Prema studiji, verovatnije je da će ovi ljudi ostati u nezdravoj vezi uprkos tome što znaju da nisu srećni.
Da li je kriv vaš stil vezanosti?
Studija objavljena u časopisu Journal of Social and Personal Relationships otkrila je da ako ste bili svedoci redovnog svađanja svojih roditelja dok ste bili dete, to može uticati na vaš stav prema ljubavnim vezama u odraslom dobu.
Studija je otkrila da su deca koja su odrasla u domovima u kojima su se roditelji često sukobljavali razvila ono što psiholozi nazivaju „nesigurnim stilovima vezanosti“. Ove vrste stilova vezanosti mogu otežati ljudima da se povežu sa drugima na smislene i ispunjavajuće načine.
Dva nesigurna stila vezanosti koja je studija povezala sa svađom roditelja bila su:
- Anksiozan stil vezanosti, gde se stalno plašite da ćete biti ostavljeni ili napušteni, i
- Izbegavajući stil vezanosti, gde potiskujete svoje prave emocije iz straha da ne ispadnete slabi ili izrazite ranjivost.
Ovi neoptimalni stilovi vezanosti mogu nekome olakšati da se poveže sa osobom koja poseduje toksične osobine. Na primer, ako imate anksiozan stil vezanosti, mogli biste da pomislite da je posesivno ponašanje partnera izraz njegove brižnosti. Čak i kada shvatite da postoji problem, možda nećete moći da se suočite sa njim jer se plašite da ćete biti napušteni.
Da li ste emotivno nestabilni?
Ako je istorija vaše veze izuzetno toksična, možda ćete morati da se dugo, pažljivo pogledate u ogledalo i razmislite da li se problem krije u vama.
Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti skloni su da se upuste u nestabilne i rizične romantične aktivnosti. Ako imate ovaj poremećaj, percepcija koju imate o partneru može da uključi samo:
- Idealizaciju, tokom koje mislite da je vaš partner „savršeno savršen“, i
- Devalvaciju, tokom koje mislite da je vaš partner „savršeno nesavršen“.
Ovakvo razmišljanje je nesvesni odbrambeni mehanizam koji pomaže osobama sa graničnim poremećajem ličnosti da odbrane svoj “sve ili ništa” stav o svemu.
Studija objavljena u žurnalu Personality and Individual Differences otkrila je da su adolescenti koji su prijavili da osećaju gađenje prema sebi izloženi riziku od razvoja graničnog poremećaja ličnosti kasnije u životu. Drugi faktori u adolescenciji koji su povezani sa razvojem ovog poremećaju uključuju visoku impulsivnost, nekontrolisani bes, sumnju prema motivima drugih i emocionalnu nestabilnost.
Zaključak
Toksični obrasci u vašem ljubavnom životu mogu biti frustrirajući i bolni, ali postoji nada. Prepoznavanjem ovih obrazaca u vašim vezama, razvijanjem samopoštovanja i traženjem pomoći stručnih ljudi kada je to potrebno, možete se osloboditi začaranog kruga toksičnosti i otvoriti sebe za trajnu ljubav koja je zdrava i ispunjavajuća.
Izvor: Psychology Today
Naslovna fotografija: fizkes / Shutterstock