Ovo su najskuplje katastrofe koje je izazvala klimatska kriza u 2022. godini

Efekti katastrofa nikad nisu zanemarljivi, šta god da je njihov uzrok, ali ponekad su one izazvane klimatskim promenama, na šta čovek i njegovo delovanje i te kako ima uticaja.

Deset najskupljih vremenskih ekstrema, izazvanih klimatskim promenama, u 2022. prouzrokovali su zbirnu štetu koja premašuje 168 milijardi američkih dolara, pokazuje novi izveštaj internacionalne humanitarne organizacije Christian Aid, prenosi Klima101.

Autori su većinu proračuna bazirali isključivo na gubicima pokrivenim osiguranjem što znači da su iznosi štete potencijalno mnogo veći, pogotovo u siromašnijim zemljama gde osiguravanje imovine predstavlja luksuz.

Najskuplji među ovogodišnjim klimatskim katastrofama bio je uragan Ijan koji je u septembru pogodio Sjedinjene Američke Države i Kubu. On je rezultovao u gubicima od 100 milijardi američkih dolara, ali i u manje opipljivim troškovima koje je teško često izračunati: oluja je odnela 130 života, a 40 hiljada ljudi je raseljeno.

Potom sledi najgora evropska suša u poslednjih 500 godina. Procenjuje se da su sušni uslovi sa kojima se letos borilo skoro dve trećine našeg kontinenta napravili štetu od 20 milijardi američkih dolara.

Na trećem i četvrtom mestu liste najskupljih klimatskih katastrofa ove godine nalaze se dva suprotna dešavanja koja su pogodila istu zemlju, Kinu. Poplave, od juna do septembra, nanele su gubitke od 12,3 milijarde američkih dolara, a celogodišnja suša je bila nešto manje novčano iscrpna: koštala je 8,4 milijarde američkih dolara.

U februaru i martu istok Australije se suočavao sa poplavama koje su odnele 27 života, preko 60 hiljada stanovnika primorale da napuste domove i oštetile osiguranu svojinu u vrednosti od 7,5 milijardi američkih dolara.

Nekoliko meseci kasnije, od juna do septembra, Pakistan je bio poprište poplava sa još poraznijim statistikama koje se tiču ljudskih žrtava: smrtno je stradalo 1739 osoba, a 7 miliona je raseljeno.

Na udaru kolosalnih poplava našlo se najmanje dve trećine pakistanske teritorije, međutim procenjeni gubici su manji nego u prethodno navedenim slučajevima: „svega” 5,6 milijardi američkih dolara. No, to nije realna cifra i upravo razotkriva niži stepen osiguranja u državama poput Pakistana. Prema oceni Svetske banke, ekonomska šteta dostiže 30 milijardi američkih dolara.

Još neki od veoma skupih vremenskih ekstrema bili su oluja Junis koja se u februaru obrušila na Belgiju, Nemačku, Irsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandiju i Poljsku (4,3 milijarde); suša u Brazilu (4 milijarde); aprilske poplave u Južnoj Africi (3 milijarde); uragan Fiona koji je krajem septembra uništavao sve na potezu od Kariba do Kanade (3 milijarde).

Ipak, kada se na klimatske katastrofe gleda iz prizme novca, treba imati u vidu takođe da razvijene zemlje uglavnom raspolažu posedima više tržišne vrednosti, te da su se, bez obzira na ovo rangiranje, na najtežem udaru vremenskih ekstrema tokom 2022. našle nacije sa nižim prihodima koje su veoma malo doprinele globalnom zagrevanju.

Iz Christian Aid-a kažu da ekstremni događaji koji su harali planetom u godini iza nas naglašavaju potrebu za ambicioznijom klimatskom akcijom.

„Deset odvojenih klimatskih katastrofa koje pojedinačno koštaju preko 3 milijarde dolara upućuju na finansijske troškove nedelovanja povodom klimatske krize”, poručio je Patrik Vat, izvršni direktor ove humanitarne organizacije. „Ali iza svih tih dolara kriju se milioni priča o ljudskim gubicima i patnji. Bez drastičnih rezova u emisijama gasova sa efektom staklene bašte, i jedni i drugi će samo rasti.”

Izvor: Klima101