“Kentlerov projekat”: Iza gnusnog eksperimenta koji je trajao decenijama stoji cenjeni akademik koji je umro slobodan

“Kentlerov eksperiment” možda zvuči kao najklasičniji naučni projekat, ali priča koju krije je monstruoznija nego što možete da zamislite.

Eksperiment koji je kasnije nazvan “Kentlerov projekat” podrazumevao je postavljanje mladića beskućnika u domove poznatih pedofila. Kentler je verovao da će emocionalno traumatizovanim tinejdžerima pružiti socijalno sidro, dok će pedofilima dati priliku da postanu dobri hranitelji. Ova praksa trajala je decenijama na teritoriji Zapadnog Berlina, a potrebne finansije obezbeđivala je nadležna vlast.

Nemac po imenu Marko je 2017. godine listajući novine naišao na fotografiju profesora koga je dobro znao iz svog detinjstva. Tačno je prepoznao, kako kaže, njegove tanke, izvijene usne koje su mu uvek bile odbojne. Bio je to slavni profesor po imenu Helmut Kentler, jedan od najuticajnijih seksologa u Nemačkoj. Tekst koji je pratio fotografiju govorio je o “Kentler eksperimentu”, monstruoznosti koju je profesor sprovodio, a koja je nekako prošla nezapaženo, piše newyorker.com.

Kako je ugledni psiholog izmanipulisao sistem

Eksperiment Kentler počeo je krajem šezdesetih godina prošlog veka. Tada je Helmut Kentler zanemarenu decu smestio u hraniteljske domove koje su vodili pedofili. Monstruozni eksperiment je dobio dozvolu i finansijsku podršku od berlinskog Senata, a u izveštaju koji je Kentler 1988. poslao Senatu stoji da je bio “potpuni uspeh”.

Marko, mladić sa početka priče, i sam je odrastao u hraniteljskom domu i njegov hranitelj često ga je vodio u posetu Kentleru. Danas Marko ima 34 godine, ima i jednogodišnju ćerku kojoj je u potpunosti posvećen. Odgurnuo je te novine i pokušao da ne razmišlja o svemu.

Täternetzwerk #Balduinstein: Gestern weiteres Urteil wegen sexuellem Missbrauch, diesmal gegen einen langjährigen Hauptakteur der Burg. Alte Programme vom Burgleben dokumentieren: Auch Helmut #Kentler (https://t.co/DSqPKyOMmH) war hier gern gesehener Gast. #KentlerExperiment pic.twitter.com/pvHURBwYNZ

— bündische vielfalt (@buendischerblog) March 8, 2019

Kentler je inače bio homoseksualnog opredeljenja i verovao je da će ovaj njegov eksperiment pomoći traumatizovanoj deci da se socijalizuju i istovremeno dati priliku pedofilima da se ostvare u ulozi roditelja. Ovo je trajalo do ranih 2000. godina, a pedofili su dobijali i redovnu finansijsku pomoć. Niko o tome nije govorio sve do 2016. godine, kada je objavljen prvi izveštaj o ovom projektu. Objavio ga je Univerzitet Getingen. Tek tada, mnoge žrtve su istupile i posvedočile o užasu kome su svedočile i koji su proživele.

Tražili su samo dečake

Marko je tako bio prisiljen da živi sa 47-godišnjim pedofilom po imenu Henkel. Henkel je u program hranitelja ušao 1973. godine i jedan od rukovodilaca projekta primetio je da uvek traži dečake. Šest godina kasnije, jedan istraživač je otkrio da je Henkel gajio homoseksualnu vezu sa jednim od dečaka kojima je bio hranitelj.

Kada je konačno krenula policijska istraga, Helmut Kentler probao je da zaštiti Henkela, zaklinjući se da to nije istina i da je Henkel njegov savetnik. U to vreme je Kentler bio najugledniji autoritet iz polja seksualnog obrazovanja i istraga je obustavljena. Kasnije će se pokazati da je Kentler u nekoliko navrata na sličan način izvlačio Henkela.

The Kentler experiment!

Kentler was a guy who tried to legalize sex with minors and worked as an expert on child care with the Berlin senate.

Dear Germans, @abaerbock This practice continues. Would you care to comment on #Jugendamt#TruthAboutGermany #GermanyAgainstChildren pic.twitter.com/JVsL4pYISF

— Truth About Germany (@TruthAbtGermany) December 26, 2022

Marko u svojoj ispovesti kaže da je vremenom navikao da “mora da radi stvari na koje ga Henkel prisiljava”, te da je počeo da te stvari smatra normalnima. Kada je jednom probao da se od Henkela odbrani nožem, Kentler ga je izmanipulisao i vratio ga nazad predatoru.

Roditelje su držali što dalje od dece

Markova majka i brat imali su pravo da ga posećuju jednom mesečno, ali Henkel je često otkazivao te susrete u poslednji čas, ili ih je skraćivao pod raznim izgovorima.

Kada je Marko, kako svedoči, shvatio da mu se majka sve više uskraćuje, počeo je da pati od inkontinencije i imao je problema sa pamćenjem i fokusiranjem. Međutim, Kentler je u istrazi tvrdio da je neuspeh u Markovom obrazovanju zapravo izazvala njegova majka.

Markovom ocu nije bilo dozvoljeno da ga posećuje jer je Marko izjavio da je nasilan prema njemu. Henkel nije dozvoljavao ni da se Marko i druga deca sastaju privatno u školi.

Kada je Marko imao devet godina, njegova majka je podnela peticiju, obratila se sudu i zamolila da joj se dopusti da više vremena provodi sa sinom. I Markov otac se žalio na to što mu sin odrasta u nepoznatoj porodici. Skretao je pažnju na Henkelovo ponašanje, ali niko ga nije shvatao ozbiljno. Onda, 1992. godine, nešto pre njegovog 10. rođendana, sudija je razgovarao sa Markom nasamo. Henkel je, međutim, sve slušao sa druge strane vrata i Marko je to znao. Tako je Marko izjavio da “ne želi da ga majka često posećuje, najviše jednom godišnje”, dodavši da želi da Henkel prisustvuje tim sastancima.

Kentler umro kao slobodan čovek

Markov slučaj nije jedini, mnogo ih je koji su prošli stravične užase. Sa Univerziteta Hildeshajm prošle godine stigao je izveštaj u kome se kaže da je Senat takođe vodio hraniteljske domove širom Zapadne Nemačke. Vodili su ih uglavnom moćni muškarci samci, akademski uspešni.

Iako je Kentler povremeno bio na udaru sumnji, nikada nije izveden pred sud jer žrtve nisu imale hrabrosti da o svemu govore. Tako je Kentler umro 2008. godine u Hanoveru kao slobodan čovek i cenjeni akademik.

Izvor: Newyorker.com