Omiljeno piće stare Jugoslavije pravi se od 12 lekovitih biljaka i “smiruje stomak”: Svaka kuća imala je ovu bocu na vitrini

Neke boce ne zaboravljaš. Ne zato što su stajale na vrhu vitrinske police pored kristalnih čaša, već zato što su imale priču. Jedna od tih boca zvala se – Stomaklija. Piće koje je imala svaka kuća u bivšoj Jugoslaviji.

U eri kada su se na stolu podrazumevali Cockta, Eurokrem i Kraš napolitanke, ova specifična rakija bila je zvanični pratitelj porodičnih slava, kafanskih večeri i ozbiljnih obroka. Nastala je sedamdesetih godina u bivšoj Jugoslaviji, ali njena reputacija je brzo prešla granice običnog pića. Jer Stomaklija nije bila samo alkohol – bila je ritual. Piće koje, kako se verovalo, „smiruje stomak“, pokreće varenje i – što je tada zvučalo kao naučna fantastika – ne izaziva mamurluk.

Rakija s diplomom iz biljne apoteke

Kako piše Nova, sa 35 do 45% alkohola i pažljivo biranom mešavinom od 12 lekovitih biljaka, Stomaklija je bila nešto poput biljnog digestiva u narodnoj varijanti. Pelin, nana, žalfija, komorač i ostale aromatične biljke davale su joj specifičan gorak ukus koji su neki obožavali, a drugi… ipak nudili gostima. Bilo kako bilo, svi su znali da je u kući ima.

Kako je nestala – i zašto se vraća

Stomaklija je decenijama bila prisutna svuda – od kafana do kućnih barskih kutaka. Ali s promenom vremena stigli su i novi ukusi. Slatki likeri i voćne vodke preuzele su tron, a Stomaklija je polako nestajala sa tržišta. Poslednja boca proizvedena je 2012. godine, kada se firma Prokupac našla na ivici gašenja. Kompleksna proizvodnja i sezonske sirovine nisu više bile „isplative“, a nostalgija se, za razliku od rakije, ne može flaširati.

Ipak, nostalgija je tvrdoglava. Od 2023. godine, Prokupac je ponovo aktivan, a Stomaklija je – na radost vernih fanova – vraćena u prodaju. Da li ima isti ukus? Možda. Ali miris te boce, zvuk njenog otvaranja i ono prvo peckanje u grlu i dalje bude uspomene na neka druga vremena.

Za one koji veruju da je prava rakija ona koja ima karakter – Stomaklija je ponovo tu. I da, dedina boca iz ’84. još uvek je zakon.