“Plašio sam se za svoj život”: Dva meseca je jeo samo crveno meso, a evo šta kažu stručnjaci

Poslednjih godina veliku pažnju privukla je takozvana mesožderska dijeta (carnivore diet), koja podrazumeva potpuno izbacivanje voća, povrća i ugljenih hidrata iz jelovnika, uz ishranu zasnovanu gotovo isključivo na mesu.

Uprkos upozorenjima stručnjaka o mogućim zdravstvenim rizicima, američki jutjuber Jake Moscato odlučio je da isproba ovaj režim ishrane i svoje iskustvo podeli sa pratiocima, prenosi n1info.hr.

Tokom dva meseca jeo je isključivo crveno meso, a čitav eksperiment detaljno je dokumentovao na svom YouTube kanalu. Pratio je promene u organizmu, nivo energije i fizičku spremnost, a priznao je da ga je ono što je doživeo iznenadilo na više načina.

Prve nedelje bile su najteže. Kako je ispričao, suočio se sa jakim bolovima i intenzivnom željom za drugom vrstom hrane.

„Plašio sam se za svoj život“, rekao je u jednom od videa.

Otprilike dve nedelje nakon početka dijete pojavili su se i problemi sa varenjem, što ga je dodatno zabrinulo. Ipak, nije odustao.

Posle mesec dana primetio je značajne promene. Prema njegovim rečima, osećao se snažnije, imao je više energije i bolje rezultate na treninzima. Taj osećaj opisao je kao „osećaj zveri“, a do kraja drugog meseca tvrdio je da se nalazi u najboljoj fizičkoj formi svog života. Naglasio je i da redovno trenira u teretani, što je verovatno značajno doprinelo rezultatima koje je postigao.

Nutricionisti upozoravaju: Kratkoročni efekti nisu cela slika

Iako ovakve priče često privlače pažnju na društvenim mrežama, nutricionisti upozoravaju da pozitivni efekti koji se vide nakon nekoliko nedelja ne govore mnogo o dugoročnim posledicama.

Nutricionistkinja Rima Pillai iz organizacije Dietitian Fit ističe da je za zdravlje najvažnija raznovrsna i uravnotežena ishrana.

„Umesto potpunog ograničavanja određenih grupa namirnica, bilo da je reč o mesožderskoj ili veganskoj ishrani, preporučila bih raznovrsnost. Redovan unos vlakana povezan je sa zdravijim crevima, manjim rizikom od dijabetesa tipa 2, boljim zdravljem srca i krvnih sudova, kao i manjim rizikom od određenih vrsta raka“, objasnila je.

Ona dodaje da potpuno izbacivanje vlakana iz ishrane može da poveća rizik od bolesti srca i jetre. Poseban problem kod ovakvih režima ishrane jeste to što se negativne posledice često ne vide odmah.

„Mnogi ljudi koji se godinama pridržavaju mesožderske dijete dugo nisu svesni mogućih zdravstvenih posledica. Kod mlađih osoba holesterol možda neće odmah porasti, ali tokom vremena može doći do nakupljanja naslaga u arterijama, što povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija“, upozorava nutricionistkinja.

Ekstremne dijete nisu za svakoga

Stručnjaci ističu da bi pre bilo kakvih radikalnih promena u ishrani trebalo razgovarati sa lekarom ili kliničkim dijetetičarom.

Društvene mreže prepune su priča o brzom mršavljenju i dramatičnim transformacijama, ali takvi primeri često ne prikazuju kompletnu sliku niti sve potencijalne rizike. Zbog toga većina zdravstvenih organizacija i dalje preporučuje uravnoteženu ishranu koja uključuje povrće, voće, integralne žitarice, kvalitetne izvore proteina i zdrave masti.

Iako pojedinci mogu prijaviti kratkoročne koristi od restriktivnih dijeta, stručnjaci naglašavaju da održivo zdravlje ne zavisi od ekstremnih režima, već od dugoročno izbalansirane i raznovrsne ishrane.