Hrana i nove tehnologije: Ideje za budućnost

Prelazak potrošača na alternativne izvore proteina najznačajniji je svetski trend u prehrambenoj industriji. Zatim, poslednjih godina je povećana potražnja za nutritivnim suplementima i interes za personalizovanu ishranu.

Alternativni proteini

Alternativni proteini predstavljaju hranu koja se konzumira kao zamena za meso i plodove mora. Potrošači se za ovaj izbor odlučuju i zbog zdravstvenih i zbog ekoloških razloga. Alternativa mesu bogata je hranljivim materijama, a alternativni izvori proteina obuhvataju i alge, i modifikovane mahunarke i razne zamene – meso iz laboratorija, ono na biljnoj bazi, jestive insekte, proteine iz kvasca. Tržišni udeo alternativnih proteina značajno se povećao u protekloj deceniji, a veliki broj proizvoda se nalazi u supermarketima širom sveta (na severnoj polulopti).

Prema naučnoj literaturi, tri faktora su dovela do povećanja alternativne potrošnje proteina: dobrobit životinja, ekološka prihvatljivost i preferencije ukusa. Na talasu ovog trenda su mnogi startapovi koji, zahvaljujući novim naučnim saznanjima, razvijaju održiva alternativna rešenja za proizvodnju proteina.

Tako holandski startap Protein Brewery razvija Fermotein, alternativni izvor proteina, čija proizvodnja uključuje uzgoj nealergijskih useva i pečuraka sa esencijalnim aminokiselinama i vlaknima. Fermotein je čisti sastojak sa samo skuvanim vlaknastim proteinima. Ovaj alternativni protein ima 10% svojstava vezivanja masti i vode, što doprinosi dočaravanju ukusa mesa. Fermotein, navode njegovi tvorci, pomaže održivim proizvođačima hrane da uštede vreme prilikom proizvodnje hrane, jer im nije potrebna dodatna obrada da bi prilagodili ukus krajnjih proizvoda.

Malezijski startap Ento ima farmu u Kuala Lumpuru i uzgaja cvrčke u kontrolisanom okruženju kako bi razvio hranljive prehrambene proizvode. Alternativni protein zasnovan na insektima nudi više proteina po gramu od govedine i sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina. Takođe, Entovo rešenje za uzgoj cvrčaka zahteva manje zemlje, vode i hrane od tradicionalne stočarske proizvodnje, smanjujući emisiju gasova staklene bašte. I omogućava proizvođačima hrane da uštede troškove proizvodnje.

Lekovita hrana

Termin novijeg datuma (ustanovljen 1990) označava hranu ili njene sastojke koji imaju pozitivne efekte na zdravlje ljudi. Reč je o dodacima ishrani, kao i o funkcionalnoj i lekovitoj hrani, čije konzumiranje je i prevencija, i lek sam po sebi. Poslednjih godina povećao se interes za zdravu hranu, a naučna istraživanja pokazala su da različiti nutraceutici preventivno utiču na pojavu poremećaja koji su povezani sa oksidativnim stresom, kao što su alergije, Alchajmerova bolest, dijabetes i imunološke bolesti.

Američka kompanija Farmhand Organics razvija ručno izrađenu, prirodno probiotičku, biljnu, fermentisanu hranu od namirnica organskog porekla. Proizvode kraut (kiseli kupus) i kimči (turšiju) koji omogućavaju bolju probavu i jači imunitet. Kompanija naglašava da je njihovo fermentisano povrće ukusno i bogato hranljivim sastojcima, kao i da ga nabavlja sa porodičnih farmi, od lokalnih dobavljača. Za hranu iz komšiluka potrebno je manje goriva da stigne do odredišta, pa se na taj način čuva životna sredina.

Bezbednost hrane i transparentnost

Kupci današnjice, svedoče razna istraživanja, sve su pažljiviji u pogledu kvaliteta prehrambenih proizvoda koje kupuju, i sve više vode računa o bezbednosti hrane. Pametne etikete, i samostalni uređaji za razvrstavanje hrane omogućavaju donošenje dobrih odluka prilikom kupovine. Od pomoći je i Internet of Things (IoT), sistem koji omogućava praćenje hrane u realnom vremenu. Razvijaju se i nova rešenja za praćenje hrane, a to povećava poverenje potrošača prema određenim brendovima.

ThisFish je kanadski startap koji razvija Talli, softversko rešenje za praćenje morskih plodova. Digitalizuje se prikupljanje podataka u realnom vremenu, na odeljenju za proizvodnju hrane, a koriste se elektronske vage, štampači bar-kodova i skeneri.

Takođe, Talli dozvoljava proizvođačima morskih plodova da postavljaju potvrde o ulovu, i dokumente o usklađenosti. ThisFish pomaže proizvođačima i tako što sve njihove operacije – od upravljanja flotom i istovara u luku, do proizvodnje i kontrole kvaliteta – čini jednostavnijim, i tako smanjuje ukupne troškove.

Hrana iz 3D štampača i personalizovana ishrana

Ekstruzija materijala je najčešći način štampanja hrane, a koriste se lasersko i inkdžet štampanje hrane, kao i metode bioštampanja. Na taj način se razvijaju prehrambeni proizvodi – fokus je na povećanju kvaliteta proizvoda. 3D štampači hrane omogućavaju personalizovanu ishranu i alternativne obroke na bazi proteina, kao i preciznu i ponovljivu ishranu. Isto tako, 3D štampanje hrane smanjuje složenost i troškove proizvodnje hrane.

Porast svesti potrošača o ishrani podstiče potražnju za personalizovanim izborima ishrane. Inovacije u 3D štampanju i usvajanje robotike u linijama za sastavljanje hrane omogućavaju proizvođačima hrane da obezbede personalizaciju ishrane u velikom obimu. Zanimljiva nova grana industrije hrane predmet je istraživanja raznih startapova. Tako britanski startap NGKS obezbeđuje genetski personalizovane obroke nudeći testove koji potrošači rade kod kuće, i zatim koristi rezultate tih testova za određivanje ličnog plana ishrane. NGKS proizvodi biljne šejkove koji sadrže 30 esencijalnih nutrijenata, imaju minimalnu kalorijsku vrednost, i nizak procenat masti i ugljenih hidrata.

Zanimljiv je i Anrich3D, singapurski startap koji pruža personalizovanu ishranu pomoću 3D štampanja hrane. Podržano je, naime, štampanje sa više materijala, i omogućena proizvodnja hrane sa više sastojaka. Zainteresovani korisnici mogu da katalogiziraju personalizovane profile ishrane na portalu Anrich3D, i da na taj način utiču na rad centralizovanog postrojenja za izradu prilagođenih obroka.

Rešenje za štampanje hrane kompanije Anrich3D pomaže bolnicama i restoranima da ponude personalizovane programe obroka zasnovane na prehrambenim potrebama i sklonostima pojedinaca.