Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Ukusi koji niču u vaša četiri zida

Ništa nije slađe od plodova sopstvenog rada. A kad su to bukvalno namirnice i proizvodi koje sami uzgajamo, ta slatkoća nije samo do čistog uživanja u ukusima, već i do zdravog izbora hrane kontrolisanog porekla, i to baš po našoj meri.

Još od sedamdesetih godina prošlog veka postoji čitava inicijativa, pa i pokret, gde ljudi koji žive u gradovima koriste resurse koje imaju na raspolaganju kako bi sami gajili svoje namirnice. U imigrantskoj i radničkoj četvrti tadašnjeg Njujorka jedna Njujorčanka svakodnevno se susretala s gradskim prostorima o kojima očito niko nije brinuo – s napuštenim parcelama, osušenim gradskim žardinjerama i bivšim zelenim površinama, ružnim prizorima za koje je znala da nisu prioriteti gradskih vlasti. Uzimajući stvari u svoje ruke, ova Njujorčanka okupila je Zelene Gerile (Green Guerillas) i pozvala na direktnu akciju samogajenja zelenila i biljaka.

Naravno, istorija se iznova ponavlja, i nije ovo prvi put da se ljudi u vreme smanjenog ili neomogućenog prometa i nabavke okreću svojim resursima. Još za vreme Prvog svetskog rata postali su popularni tzv. „Depression gardens“ – vrtovi i bašte nastali u vreme Velike depresije, inicijativa koja je bila veoma pozdravljena od vlasti – građani sami u akciji obezbeđivanja hrane koja je sve više u oskudici. Tokom krize 2008. godine, prva dama SAD, Mišel Obama, zasnovala je povrtarski vrt u samoj Beloj kući, podsećajući na značaj ovog trenda. Poslednjih meseci svedoci smo samoorganizovanja, umrežavanja malih privreda i uzgajivača koji dospevaju direktno do kupaca, i uopšte povezivanja bez previše posrednika gde namirnice stižu direktno iz uzgoja do trpeze. Trend koji svakako želimo da ostane i nastavi da uzima maha!

Ali, otišli smo i korak dalje. Jedna od super namirnica koja je više pažnje dobila pod trendom okretanja svojim resursima jeste mikrobilje, odnosno mikropovrće. U pitanju su mladi izdanci povrća, sadnice biljaka koje su tek nešto veće od klica, ali su manje od rasada, i ubiraju se u fazi kad porastu prvi listovi. Iako veoma sićušni, ovo zeleni izdanci nisu samo neodoljivo simpatičnog izgleda, već imaju i brojne prednosti. Pre svega, mlado povrće je intenzivnog ukusa, jer je aroma koncentrovanija. Pored toga što je sočno, poseduje i visok sadržaj korisnih materija. U tako malo smešteno je baš puno – vitamina, minerala, vlakana, aminokiselina, proteina i hlorofila. A zbog visokih koncentracija, u ishrani je potrebna zapravo tek njegova mala količina.

Mikrobilje se uzgaja veoma jednostavno. Naravno, idealni su prozori s južne strane, koji se kupaju u popodnevnom suncu. Ovim biljčicama potrebno je do 12 sati dnevnog svetla, a kvalitet proizvoda direktno zavisi od kvaliteta semena. Organski izbor je prirodno najbolji izbor, ali svako seme koje nije tretirano hemijskim sredstvima dobar je pravac ka ukusnim i zdravim izdancima. Čitav je spektar povrća koje se može gajiti kao mikrobilje, od rotkvi, rukole, cvekle, preko kupusa, kukuruza, lucerke i amaranta. Najbolje vreme za berbu obično stupa desetak dana do dve nedelje nakon sadnje, a zatim se može postaviti još jedan zasad jednostavnim rasipanjem svežeg semenja preko starog korenja, koje je izvor organske materije.

Korak pre mikrobilja u rastu bile bi klice. Iako one nisu toliko zastupljene u našoj svakodnevnoj ishrani, zapravo predstavljaju odličan izvor vitamina i minerala, a pri tome se lako gaje. Seme pšenice, suncokreta, soje, graška, kukuruza šećerca, pasulja, lucerke i različitih salata samo su neke od kultura koje na našem podneblju dobro uspevaju i mogu nam pružiti mnoštvo hranljivih materija u formi klica. Kao i kod mikrobilja, postupak njihovog gajenja zapravo je veoma jednostavan, i potrebno je samo voditi računa o dovoljno čestom kvašenju i menjanju vode kako bi seme zdravlja proklijalo.

Pored zeleniša koji se može uzgajati u kućnim uslovima, što zapravo kod nas još uvek nije dovoljno zastupljeno, daleko je češća praksa gajenja kefira u domaćim uslovima. Fermentacija mleka kefir-kulturom relativno je raširena praksa kod nas, gde je potrebno samo nabaviti početnu „gljivicu” i zatim održavati ciklus. U nestašici kvasca popularizovala se praksa da se u domaćoj radinosti pređe i na samostalnu proizvodnju, jer kvasac zapravo živi na svom voću, povrću i žitaricama koje jedemo. Potapanjem određene biljke ili žitarice u vodu odvaja se kvasac, a zatim se nakon procesa fermentacije od nekoliko dana odvaja domaći kvasac koji se, poput kefira, može iznova proizvoditi ili zamrznuti do sledećeg ciklusa.

Još jedan mlečni proizvod koji se popularizovao u domaćoj radinosti jeste mladi sir. Bilo s upotrebom sirila ili jednostavno kombinacijom mleka, limuna i soli, mladi sir se uz malo veština i nešto prakse jednostavno dobija u kućnim uslovima. Lepota ovog pristupa je što sami možemo da biramo koje mleko želimo da koristimo, da li je ono organsko ili nije, da pratimo ceo proces i podešavamo ga tako da dobijemo proizvod koji je baš po našem ukusu. Naravno, sva domaća proizvodnja zahteva malo više truda i vremena, ali s obzirom na to koliko su neodoljivo slatki plodovi sopstvenog rada, nadamo se da će lista samouzgajajućih namirnica i proizvoda vremenom samo da se povećava. A onda smo spremni na sve!

Najčitanije

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Namestili ste klimu da greje, a ona uporno hladi, evo u čemu je problem

Jesen je zvanično počela, a poslednjih malo više od nedelju dana bili smo svedoci naglog pada temperature, zbog čega su…

Ovo su znaci da pijete previše alkohola

Čaša uz ručak, čaša posle večere, povremeno opuštanje sa prijateljima. Nije problem ako povremeno uživate u alkoholu, ali kada zaista…

Ovako bi danas izgledale poznate ličnosti da nisu prerano izgubile život

Mnogo je poznatih ličnosti koje su neočekivano preminule, mnogo pre nego što su dostigle duboku starost. Ne možemo a da…

Zašto je Sandra Ou bila na sahrani kraljice Elizabete?

Među poznatim licima iz celog sveta na sahrani kraljice Elizabete II bila je i glumica Sandra Ou. Najpoznatija po ulogama…

Jedina slika koja treba da obiđe svet posle subotnjeg prajda, a nije golišavi lik pored crkve

Još jedan prajd je došao i prošao. Puno je izrečenih stvari, puno nezadovoljstva, kontraverzi ali i lepih sećanja i trenutaka…

Najnovije - Gastro

Ovde možete da pronađete vina koja ne možete da kupite nigde: Na samo minut od vas pronašli smo pravi vinski raj

„Vino je dokaz da nas Bog voli i da želi da nas vidi sretne“, rekao je jednom Bendžamin Frenklin, a…

Da li biste probali ovaj ljubičasti paradajz? Kažu da je zdraviji od običnog

On ima ukus paradajza, njegov miris i manje više izgleda isto, ali postoji jedna razlika – ljubičast je. Američko ministarstvo…

Pica od starog hleba

Koliko vas ume da umesi dobro testo za picu? Ako niste baš neki kulinarski mag, imamo jednostavno rešenje, da jedete…

Viljuškom po svetu – Italija: Recepti za karpačo, nadeveni paradajz i teleće kotlete sa gorgonzolom

Pred vama je još jedan izbor recepata inspirisanih sunčanom Italijom, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Odvojte sastojke, zasucite rukave i…

Ovaj napitak od belog luka i đumbira smanjuje krvni pritisak!

Od visokog krvnog pritiska pati u proseku 1 od 3 osobe, a nezdrave navike u ishrani su vodeći uzročnici. On povećava…

Slana torta sa tost hlebom

Ako ne znate šta ćete sa starim hlebom, imamo super recept. POTREBNO JE: 2 pakovanja tost hleba, 400 g majoneza, 400 g kisele…