Koliko je Madrid elegantan, ćudljiv i suptilan možda je najbolje uspeo da uhvati film Devica avgusta izašao prošle godine. U njemu glavna junakinja hoda ulicama grada u kome je leti pakleno i, otkrivajući njegove trotoare i uglove, otkriva novu sebe. U jednom kadru vidi se kako prolazi najvažnijom madridskom ulicom – Gran Viom, koja je uprkos uvreženom mišljenju da je sve ono što je u centru grada najčešće staro, prokopana tek 1910. godine.
Ona je važna i zbog mnoštva ikoničkih građevina u različitim stilovima od art-dekoa i secesije do tipično španskog mudehara, ali i zbog najstarijeg koktel-bara u Španiji. Da, na spisku mesta koje pored umetničkog kvarta Lavapies, parka Retiro i raspojasane Čueke treba obavezno posetiti jeste i bar koji je 1931. godine otvorio barmen Periko Čikote. Ovaj mladić iz siromašne porodice sanjao je velike snove dok je radio kao konobar u prestižnim hotelima. Tada su ga zainteresovala pića, njihovo mešanje i magija, i poželeo je da jednom otvori svoj bar u kome će moći sa strašću i znanjem da spravlja koktele za probrane goste.
Vremenom je Bar Čikote postao žila kucavica vibrantnog života Madrida, a četrdesetih ime bara menja se u Muzej Čikote (Museo Chicote), koje nosi i danas. Zašto baš muzej? Možda zbog toga što je Periko na svoja pića, na boce i čaše gledao kao na umetničke eksponate. Naime, u jednoj prostoriji čuvao je više od dvadeset hiljada boca najrazličitijih pića, koje je prikupio širom sveta. Ova kolekcija zainteresovala je i Aristotela Onazisa koji je u jednom trenutku za nju Čikoteu ponudio trideset miliona pezeta.
Onazis nije bio jedini slavni gost ovog bar-muzeja. Lokal u ulici Gran Via 13 posećivali su Grejs Keli, kao i njen budući muž princ od Monaka, Ava Gardner i Frenk Sinatra, Odri Hepbern, Rita Hejvort, Hičkok, Ernest Hemingvej, fudbaleri Alfredo di Stefano i Ferenc Puškaš, filozof Hose Ortega i Gaset, Salvador Dali, ali i naučnik Aleksandar Fleming, koji je otkrio penicilin. On je jedina osoba kojoj je Čikote ikada poklonio bocu iz svoje kolekcije, što je odbio jednoj od najlepših žena epohe Sofiji Loren. Flemingu u čast osmišljen je koktel Penicilin, koji se sastoji od viskija, limunovog soka, meda i likera od đumbira.
Ući u Museo Chicote isto je kao ući u vremensku kapsulu. Od 1931. ništa nije menjano, prostor je onakav kakvim ga je zamislio vlasnik i naručio od arhitekte Luisa Gutijeresa Sotoa. Ljubitelji art-dekoa će se oduševiti foteljama i stolicama, kao i teškim crvenim zavesama i zastorima. Posebna priča su metalna kružna vrata, koja danas nisu ništa specijalno, ali su 1931. oduševljavala prolaznike. Zaista je poseban osećaj na trenutak se kao namerno zaglaviti u njima, ali ni izbliza toliko dobar kao probati Rusku mulu, slavni koktel služen u limenoj šolji.
Koktela je nebrojeno, biće vam potrebno dosta vremena da izaberete šta želite, a možda je najbolji izbor koktel koji je uvek u ovom mestu pila Rita Hejvort – martini sa svežim ružinim laticama, ili ono što je sa zadovoljstvom ispijao Hemingvej – Papa doble, specijalni daikiri u kome su šećer i maraskino liker. Priča se da je umeo da ih popije i po petnaest, i da onda piše. Kad su ga pitali kako uspeva da se ne napije, rekao bi da je to jer pije obavezno u stojećem položaju.
Čikote je umro 1977. godine, ali je i nakon toga ovo glamurozno mesto nastavilo da privlači Madriđane, putnike namernike, ali i poznate, među kojima su i Almodovar, Aleks de la Iglesija, Kaetano Veloso, Eduardo Norijega i Ešton Kučer. Svi su slavni gosti ovekovečeni fotografijama, koje možete videti u galeriji koja je deo bara, u kome provejava duh starih vremena, ali i neki poseban kosmopolitizam i elegancija. I toplina, ona koju u grlu i stomaku osetite posle ispijanja koktela, posle koje će vas sačekati ona prava žega, kad kroz starinska kružna vrata izađete na široke madridske ulice.