Plove – Uzbekistan u srcu Novog Sada
U centru Novog Sada, a kao da ste u šest hiljada kilometara dalekom Uzbekistanu… Čuje se muzika neuobičajena za ove krajeve i u nenametljivom ambijentu služe neka potpuno drugačija jela. Sprema ih Uzbekistanac lično, a vlasnik Gafar Amirov kraj slika drevnih gradova Samarkand i Bukhara raspoložen je da lagano ispriča otkud restoran Plove baš u Vojvodini.
„Novi Sad sam otkrio zahvaljujući jednom turniru na koji sam došao sa sinovima koji se bave tenisom. Odmah nam se mnogo svideo, prvenstveno zbog ljubaznosti koju smo tu zatekli, i jer je mnogo mirniji od Moskve u kojoj smo tada živeli. Prijatelji su nam predložili da ostanemo i tako je sve počelo. Upečatljivo mi je to što ovde čujem reči kao što su dobar dan, dobro došli, izvinite, molim Vas… Ovde su ljudi srdačni i poštuju strance, baš kao i u Uzbekistanu, ali mnogi ne znaju mnogo o toj zemlji zanimljive istorije i tradicije. Razmišljao sam kako da im najbolje predstavim odakle dolazim i tako došao na ideju da otvorim mali restoran”, priča Gafar Amirov.
Naziv restorana ima dvojako značenje. Plov je popularno uzbekistansko jelo koje sadrži pirinač, juneće meso, leblebije, povrće i začine, ali aludira i na beskonačnu ljubav.
Povezani članci
„Moji sinovi osim tenisa vole i matematiku i jedan od njih je predložio ime Plove tj. Pi love. Poznato je da decimalni zapis matematičkog broja Pi nema kraja, a u kombinaciji sa engleskom rečju ljubav dobija i značenje beskonačnog mira i ljubavi prema bližnjem, drugu, susedu. Uzbekistanski narod tradicionalno širi ljubav, a ovaj restoran je i svojevrstan most prijateljstva između te zemlje i Srbije. Istoimeno jelo ima dugu tradiciju kod nas. Kažu da ga je mnogo zavoleo i Aleksandar Makedonski kada je stigao u Samarkand i da je zahtevao da se baš to sprema za njegovu vojsku. Plov se tradicionalno konzumira iz jedne činije i na taj način povezuje i zbližava one koji ga jedu”, pojašnjava Amirov.
Osim ovog, tu možete probati i druga tradicionalna jela ne samo iz Uzbekistana, već i gruzijska, ukrajinska, ruska. Restoran nudi doručak, ručak i večeru. Hrana se služi u zanimljivom posuđu na kojem možete primetiti i šaru pamuka koji je simbol Uzbekistana. U istom dezenu je i čajnik i činijice za čaj, koji se u Uzbekistanu pre nego što se popije tri puta sipa i vraća u čajnik i drži desnom rukom dok je leva na srcu. Tu možete popiti odličan zeleni čaj. Uzbekistanci ga rado konzumiraju, a piju i takozvanu tursku kafu, a alkohol, kažu, ređe. Možete se zasladiti npr. pahlavama. Naziv je sličan orijentalnim baklavama, ali je recept drugačiji.
„Dobar izbor za desert je i čak-čak (vazdušaste pahuljice sa medom). Poslastice pravimo sa medom, a ne sa šećerom. Uzbekistanska hrana važi za zdraviju, budući da je kod nas malo prženog i da se tradicionalno jela spremaju na pari ili kuvaju. Sve u restoranu ručno pravimo. Klima je u Srbiji dosta zahvalna, tako da ovde možemo naći namirnice koje nam trebaju, a mogu reći da imate i dobro meso. I Uzbekistanci konzumiraju meso, osim svinjetine. Gostima se zapravo sve dopada. Dolaze nam ne samo Novosađani, nego i turisti i predstavnici ambasada više zemalja. Dosta ljudi nam dođe jer su čitali knjigu Samarkand Amina Malufa, vide sliku tog grada na zidu koju je radio jedan umetnik iz Beograda i žele da više saznaju o lokalu. Raduje nas što nas nakon posete hvale na društvenim mrežama”, kaže vlasnik.
Za tri godine koliko postoji ovaj restoran, dosta ljudi se upoznalo sa Uzbekistanom u Novom Sadu. Tu je i velika knjiga o toj zemlji, pa dok čekate porudžbinu možete ponešto i pročitati.
„U Uzbekistanu, zemlji sa 34 miliona stanovnika, u zajednici žive muslimani i hrišćani, a i Vojvodina se može podičiti svojom multikulturalnošću. Upravo tako i pričam o Srbiji svojim zemljacima. A i jednima i drugima pričam sa idejom da se bolje upoznaju. Kada se dva čoveka upoznaju i podruže, ne boje se jedan drugoga. To je moja, ali i ideja i misija ovog restorana – da se ljudi druže i budu srećni.”
Kako se Uzbekistan nalazi na putu svile, u Samarkand su dolazili ljudi sa raznih strana ostavljajući usput svoje recepte, što je hranu te zemlje učinilo još bogatijom. Hrana je važna za Uzbekistance. Ne žure dok je konzumiraju, jer smatraju da ona treba da svoj put do srca pređe lagano. No, kako kaže, a svojim držanjem i potvrđuje vlasnik restorana Plove, puno je zemalja na svetu koje imaju sunce, voće i povrće ali malo gde možete naći takvu gostoljubivost, miroljubivost i poštovanje.
Povezani članci
