Ivan Tokin: Let It Be

Ako nekog slučajno zanima, u teretanu idem pet puta nedeljno. Tamo vežbam. Radim kardio sto godina i posle dižem tegove. Vežbam pre doručka, da trošim samo masti. Kardio za lepotu a tegovi za testosteron.

Od kuće do teretane, od vrata do vrata, treba mi petnaest minuta, ako na semafor kod sajdžije stignem na zeleno. Pored Pete beogradske gimnazije prolazim i uvek proverim da li se na žici između bandera ispred glavnog ulaza još vidi par poludubokih belih patika. Visi.

Dok hodam slušam samo jednu pesmu, jer za tu pesmu mislim da je najbolja na svetu, a meni je za onu robiju u teretani potrebno da se osećam najbolje na svetu. Ta pesma se zove She Loves You, izvodi je bend The Beatles, i ja je lupujem. Te pesme mi nikad nije dosta i nikad neće ni moći da mi je bude dosta.

Za teretanu imam ozbiljnu opremu. Crne patike sa zlatnim detaljima, čarape sa precizno projektovanim steznicima za pojedine delove stopala. Čarape su mi toliko dobre da ne može leva da mi stane na desno stopalo, ni obrnuto. Šuškavac s kapuljačom mi je knap, ali ulazim još uvek u njega, i tek ću ulaziti. Zbog tog šuškavca se znojim u meri kojoj želim, naročito kad navučem kapuljaču.

Znoj mi se sliva, ranije bih rekao stihijski, nezaustavljivo, ulazi mi u oči i peče me, a preko nosa mi klizi do ivice nozdrva, i tu me golica. Ja ga brišem rukavima i prstima i pre nego što počne da me peče ili me zagolica, u stvari to sam ranije radio. Sad to više ne radim jer sad znam, proverio sam, brisanjem im ne možeš ništa, samo im pokazuješ put do svojih najosetljivijih tačaka.

Sad ih puštam da klize i kaplju kako god im padne na pamet. Puštam ih da budu to što jesu, kapljice mog znoja koje nikada, ali baš nijednom, neće moći da me peku ili zagolicaju, ako im ja ne pokažem kako.

Naslovna fotografija: Jelmer Assink on Unsplash