Ivan Tokin: Na polici

Odlično mi je išlo, rekao bih besprekorno, pa sam brzo stigao da granica svojih moći razumevanja i počeo da prisluškujem razgovor ljudi koji su sedeli u mojoj blizini.

Neko ne šalje mejlom nego samo daje na USB-u i ko još u ovo vreme nešto šalje mejlom i tako, ali u stvari nisam slušao, nego sam se ja i dalje bavio onom celinom, kao možda mogu da se provučem, nekako da se prodam sebi kao pametniji, samo da virnem u tu celinu, i prodam se lako i virnem i sve mi je jasno i super izgleda, baš kao što sam mislio, i onda odmah skoro sve zaboravim, mislim sećam se svega ali se i ničega ne sećam, tako nekako.

Kod kuće sam seo ispred prozora kroz koji se vidi mnogo neba, sedeo sam u fotelji s ispruženim nogama, zavaljen, s naočarima i otvorenim kompjuterom. Na sebi sam imao farmerke, majicu s kratkim rukavima i patike koje volim. Prozor je bio okvir za sliku neba i vrha jedne krošnje, i nekoliko krovova. Sedeo sam i osećao se kao pisac i nije mi bilo loše, pa sam u tom smislu počeo da gledam sebe kroz prozor, sa spoljne strane, iz vazduha. S povijenim ramenima, izgledao sam kao bivši sportista, neki tip u formi. Počeo sam da pišem i samo je teklo, kao da radim nešto za šta sam se spremao, vredno trenirao, odricao se svega zarad postavljenog cilja, i evo uleteo u top formu tačno kad treba.

U ovom kraju ima dosta lastavica, one su glavne, uz golubove. Jedan nam je nedavno sleteo na policu s knjigama, vratili smo se kući a on stoji na polici. Lastavice brzo proleću blizu prozora ali ne ulaze. Juče sam na pijaci kupio malu slavinu za vodu, onu što se stavlja na cev u dvorištu, pa na nju crevo. Mi nemamo dvorište, slavina stoji na stolu i za sada je samo razgledamo. Može da se skine nastavak za crevo, s mrežicom. To je valjda slavina od pola cola. Ono što se vrti ima hod tri cela kruga. Ko zna šta će biti s tom slavinom.

Posle sam tražio krojačicu i našao radnju u podrumu jedne zgrade, zatvorenu, jer je krojačica umrla. Ovi iz suda su se javili i zakazali mi za sutra.