Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Ivan Tokin: Na polici

Čekao sam neki poziv, trebalo je da idem u sud, pa ni da krenem na posao ni da ne krenem, i dok sam čekao pio sam kafu, raspitivao se gde u kraju ima krojačica i trudio se da razumem neke stvari. Tražio sam načine na koji su povezani neki događaji, mnogo događaja, i pokušavao sam da vidim celinu koju oni čine, sastavljenu prema zakonitostima koje određuju načine njihove povezanosti.

Piše: Ivan Tokin

Odlično mi je išlo, rekao bih besprekorno, pa sam brzo stigao da granica svojih moći razumevanja i počeo da prisluškujem razgovor ljudi koji su sedeli u mojoj blizini.

Neko ne šalje mejlom nego samo daje na USB-u i ko još u ovo vreme nešto šalje mejlom i tako, ali u stvari nisam slušao, nego sam se ja i dalje bavio onom celinom, kao možda mogu da se provučem, nekako da se prodam sebi kao pametniji, samo da virnem u tu celinu, i prodam se lako i virnem i sve mi je jasno i super izgleda, baš kao što sam mislio, i onda odmah skoro sve zaboravim, mislim sećam se svega ali se i ničega ne sećam, tako nekako.

Kod kuće sam seo ispred prozora kroz koji se vidi mnogo neba, sedeo sam u fotelji s ispruženim nogama, zavaljen, s naočarima i otvorenim kompjuterom. Na sebi sam imao farmerke, majicu s kratkim rukavima i patike koje volim. Prozor je bio okvir za sliku neba i vrha jedne krošnje, i nekoliko krovova. Sedeo sam i osećao se kao pisac i nije mi bilo loše, pa sam u tom smislu počeo da gledam sebe kroz prozor, sa spoljne strane, iz vazduha. S povijenim ramenima, izgledao sam kao bivši sportista, neki tip u formi. Počeo sam da pišem i samo je teklo, kao da radim nešto za šta sam se spremao, vredno trenirao, odricao se svega zarad postavljenog cilja, i evo uleteo u top formu tačno kad treba.

U ovom kraju ima dosta lastavica, one su glavne, uz golubove. Jedan nam je nedavno sleteo na policu s knjigama, vratili smo se kući a on stoji na polici. Lastavice brzo proleću blizu prozora ali ne ulaze. Juče sam na pijaci kupio malu slavinu za vodu, onu što se stavlja na cev u dvorištu, pa na nju crevo. Mi nemamo dvorište, slavina stoji na stolu i za sada je samo razgledamo. Može da se skine nastavak za crevo, s mrežicom. To je valjda slavina od pola cola. Ono što se vrti ima hod tri cela kruga. Ko zna šta će biti s tom slavinom.

Posle sam tražio krojačicu i našao radnju u podrumu jedne zgrade, zatvorenu, jer je krojačica umrla. Ovi iz suda su se javili i zakazali mi za sutra.

Najčitanije

Veliki hit Elene Ferante konačno stiže na veliko platno

Književni fenomen poznat kao Elena Ferante ima mnoge fanove u Srbiji, a baš za sve vas imamo dobre vesti. Naime,…

5 retkih fizičkih karakteristika koje vas čine posebnim

Svaka osoba je jedinstvena. Mada svi imamo određene zajedničke karakteristike koje nas čine ljudima, fizički razlike između nas su neupitne.…

Tri neodoljiva jesenja recepta sa jabukama

Budući da je prava, kišovita jesen već stigla, ovih dana radujemo se toploj, ušuškanoj atmosferi kod kuće uz omiljene knjige,…

Najnovije - Kolumne

Pouke iz prošlosti: Ljudi smrti i ljudi života

Kreni stazom duge: prati put pesme, pa će se sve što se tebe tiče, pretvoriti u lepotu. Postoji izlaz iz…

Gistro priče: Cigla

Zgrada u kojoj živim je napravljena od bele cigle. Iznad mog prozora, negde u visini sedmog sprata, nalazi se jedna…

Kikiriki, semenke, sport za zube: Jabuke, sunce, nektarine

Dragi pajte, Je li ti se nekada učini da je linija horizonta kriva? Pitam onako, bez veze, ništa posebno ne…