Ivan Tokin: Prvi izlaz za Rozarito

Mogao sam da krenem nagore, ili nadole, iz San Dijega. Nagore, to je značilo Malibu, to mi je bio plan, koji nisam ispunio. Nadole, to je značilo Tihuana, pa onda Rozarito. Odvezao sam se nadole.

Posebno za tu priliku, prijatelj kod koga sam bio u poseti izvezao je iz garaže svoj crveni Ševrolet Nova, i dao mi ga da se vozim. Plus, rekao mi je da će biti moj i kad budem išao u Malibu.

Odličan auto, stariji od mene, četiri brzine i oko 200 konja. Ne znam šta da mislim o tim američkim automobilima, drugačije idu, više mi se sviđaju valjda. Ovaj Ševrolet mi je kao saliven, ovde, a u Beogradu ne znam šta bih s njim.

Granica s Meksikom je odmah tu, uvezao sam se u Tihuanu i niko me ništa nije pitao, nisam se ni skroz zaustavio na granici, samo mi je čovek mahnuo rukom.

Dobrodošao sam u Baha Kaliforniju, jednu od Meksičkih država. Estado Libre y Soberano de Baja California, što bi rekil Meksikanci.

Glavnom ulicom, Avenida Revolucion, vozio sam se s levom rukom ispruženom kroz prozor. Jeli su mi se njihovi takosi, i ne samo takosi, možda najmanje takosi, takosi mi se u stvari uopšte nisu jeli, jelo mi se nešto stvarno ljuto, neko meso s povrćem, umotano u nešto, izgleda da su to ipak takosi, ko zna kakvi su ovde, sigurno isti kao u San Dijegu. Ipak, probaću ih jednom kad ne budem u ovolikom poslu.

Žurio sam u Rozarito.

Dok sam se vozio, slušao sam američku radio stanicu, svi su mi prozori bili otvoreni, nisam jurio, krstario sam, mirno sam se približavao svom odredištu, jer u jednoj putopisnoj emisiji voditelj se žalio kako se isključio na prvi izlaz za Rozarito, i savetovao nam da to nikako sebi ne dopustimo.

Samo treći ili četvrti izlaz, prvi i drugi nikako. Dok je to pričao, iza njega videla se plaža, ispred plaže parkiran auto, na prednjoj haubi sedeo je muškarac, naslonjen na vetrobransko staklo, s cigaretom u ustima, zagledan u pučinu Pacifika. Taj muškarac bio sam ja.