Iz Fride: „Seksualno opredeljenje“

Ja sam bila jedna od onih što se smrtno naljute kad čuju izraz „seksualno opredeljenje“. Ta sintagma mi se činila tendencioznom, jer ne označava samo pojavu, već dodaje i jedan sloj naše odgovornosti za ono što ta pojava jeste. Kad seksualnu naklonost jednom ili drugom polu nazovemo „opredeljenje“, ispada da smo sami tako odabrali. Da smo sami krivi.

Zašto kažem krivi? U ovom patrijarhalnom, konzervativnom svetu nema seksualnosti bez krivice. Čak i u hetero odnosima, seks je izakulisna radnja, tabuizirana i ranjiva, koja jedva uspeva da se provuče kroz iglene uši društvene prihvatljivosti, samo zato što eto služi produžetku vrste pa je nemoguće da je baš totalno ugušimo. Kad je u pitanju seks iz zadovoljstva ili ne daj bože istopolni seks, tu se odmah ide pod giljotinu.

Onda sam videla da i gej ljudima smetaju reči „seksualno opredeljenje“. Oni uporno pokušavaju da dokažu ovom svetu da su se takvi rodili, da to ne može da se nauči ili usvoji, da nije stvar odluke i da na kraju krajeva – nisu krivi. Međutim, čini mi se da je to pogrešan put i da takva argumentacija zapravo podilazi postulatima patrijarhata, neguje ih i uvažava. Opravdava im se i izvinjava.

Ono što mi hoćemo, svi mi, slobodni ljudi, koji ne patimo od nekritički nametnutih kategorija tradicije, ali se ne klanjamo ni imperativu savremenosti, kao ni diktaturi trendova, jeste diskurs u kome se niko ne pravda za ono što jeste. U kome svoju seksualnu orijentaciju niko ne mora da podupire determinizmom genetskog koda, da mu se ne bi sudilo. U kome varijacije u seksualnoj privlačnosti među polovima nisu uslovljene nikakvom nužnošću. U kome je seks oslobođen tabua i razrešen krivice. Mi želimo jezik koji seksualnim slobodama ne traži matični broj i kliničku sliku.

Jer ovaj svet se menja, seksualnost nije više okamenjena i ukleta. Ona je promenljiva, nepostojana, varljiva, eterična. Ona je stvar odluke koju niko ne može da nam zabrani. Do danas sam bila hetero, od sutra mogu biti lezbejka. Čik neka se nađe neko ko će mi zabraniti da budem što jesam samo zato što sam sama tako odlučila.

Tačno je da se svi mi rađamo sa određenim predispozicijama. Ali one mogu da se razvijaju ili zakržljaju, mogu da se modifikuju načinom života. Sticaj okolnosti može da nam ogadi jedan pol i učini da počnemo da simpatišemo drugi. Tu sad često uleće i onaj argument o usvajanju dece: deca gejeva će po ugledu na roditelje biti gejevi. Gluposti. Deca gejeva će biti ono što hoće. Oblikovaće ih njihov život, a ne roditelji. Deca gejeva će možda biti gejevi, a možda i neće. To zavisi samo od njih. Oni će odabrati šta će biti. Da, odabrati. Jer svet koji će doći nikome ne nameće seksualnost kao nešto zadato. U svetu koji će doći roditelji neće brinuti o seksualnom opredeljenju svoje dece. U tom svetu sintagma „seksualno opredeljenje“ nije uvredljiva.

Na pitanje „zašto si gej?“ odgovor je „jer sam tako rešio!“

Fotografije: Unsplash