Kikiriki, semenke, sport za zube: Moja baba

Moja baba rođena je u gradu koji više nikome ne pripada, taj grad nosi drugo ime u nekoj drugoj zemlji. Moja baba je imala šestoro braće i sestara i bila je najstarija. Svog najmlađeg brata, mogu dedu, koji je pored nje jedini i dalje živ, spasila je dva puta. Jednom na porodu, drugi put u ratu kada ga je nosila tokom zbega.

Moja baba radila je kao posluga, nije jela za stolom, spavala je na slami i imala poljski WC. Obećali su je za mog dedu kada je imala manje od deset godina, a udali su je sa šesnaest, dodali su joj dve u ličnoj karti. Zato je na pregledu kod neurologa ušla u raspravu sa doktorkom koja ju je terala da izračuna koliko ima godina ne bi li videla da li je baba čista, a baba je uporno govorila dve manje.

Čudom se čudila kada je prvi put u hotelu Slavija videla vodokotlić kada je sa dedom došla na službeni put. O televizoru da ne govorim. Deda je bio školovan, a ona ne – ženska deca se nisu školovala. Ženska deca – tuđa nafaka. Moja baba rodila je četvoro dece, tačnije, „jedni dijete i tri šćeri“. Moj deda ispravio je tu grešku, pa je školovao i ćerke, ja sam potomak jedne od njih.

Ona i deda proveli su čitav život skupa. Dedu je čitav život zvala „čoveku“, imenom ga je zvala tek pod stare dane. Od kada je deda umro, baba umire za njim svaki dan. Tome ima deset godina. Baba svaki dan kudi Boga što je ne uzima, da ode napokon kod svog čoeka. Garderobu za pokop odavno je spremila, ta garderoba joj je uveliko omalela.

Baba redovno gleda televiziju, prati kvizove, latinoameričke sapunice, omiljena joj je Strast i čežnja. Gleda vesti i u toku je sa politikom, ali prati, naravno i top-šop. Baba ne dozvoljava da je bilo kome na teretu, dedinom penzijom plaća da joj se kupi hrana i žuti sok „što pršće u nos“. Na top-šopu je videla kremu za staračke fleke i insistirala da joj se krema kupi. Baba, pored staračkih fleka, ima devedeset tri godine i jedva dve sede u glavi. Ne nosi naočare i sve čuje, iako tvrdi suprotno. Dugo smo je ignorisali za kremu, ali se onda žalila kako joj te fleke idu u oči i peku je. Slabije vidi zbog fleka, kaže. Jedan dan pozvali smo top-šop i rekli joj koliko krema košta. Od tada su fleke prestale da je peku.

Pored top-šopa i sapunica, baba redovno prati snuker i boks. Nikada mi nisu bila jasna pravila snukera, pokušala sam jednom sa njom da se našalim. „Šta ovi gađaju baba?“, pitala sam. Do tančina mi je objasnila pravila snukera i kako je „ovaj Salivan“ tu najbolji. Noću navija alarm da gleda boks, krivo joj je što više nema Kasijusa Kleja – on joj je bio omiljeni. Noću se iz sobe čuje „udri ga!“. Baba je gledala i Brus Lija U zmajevom gnezdu. Kada Brus Li dolazi u Zmajevo gnezdo da osveti život svoje sestre, naravno da ih sve potamani. Jedan od neprijatelja kada je video da će stradati, počne da se izvinjava Brus Liju i da se pravda kako on nema veze sa ubistvom njegove sestre. Baba viče iz sobe: „Laže, je**m mu oca, udri ga, laže!“.

Baba koristi dva daljinska upravljača, jedan za televizor, drugi za ruter, one koje ja ne umem da koristim, a pored toga, naravno, koristi i mobilni telefon. Zovemo je svi redovno, iako svakome od nas govori kako je tog dana ama baš niko nije nazvao. Svaki razgovor se završava tako što baba kudi Boga, što je ne uzme da ide kod svog čoveka. Bog, izgleda, ima neke druge planove za babu.

Naslovna fotografija: laura adai on Unsplash