Ivan Tokin: Kupanje

Ove godine smo na Ohrid došli ranije nego inače. Plaže su bile skoro prazne, čamci su se samo ponekad pojavljivali na jezeru. Skuteri su spavali. Tad još nisu počele vrućine, ali bilo je toplo. Jedva sam čekao da skočim u jezero. Nisam uspeo prvog dana, nisam ni drugog, trećeg mi je malo falilo, ali nisam stigao, jer nismo na odmoru, samo radimo s jezera. Četvrtog sam bio na plaži, krenuo sam na kupanje. Znao sam da voda nije topla, jer je retko, ali nije mi palo na pamet da je toliko hladna. Ohridsko jezero je možda planinsko jezero, ne znam kako se vodi, ali u dobokoj je kotlini, okruženo planinama, jedna je Galičica, a druga Jablanica.

Ali voda, imao sam utisak da je hladnija nego ikada. Stajao sam do kolena u jezeru i znao sam da se neću kupati. Stajao sam a noge mi se nisu navikavale na hladnoću. Hodao sam malo levo-desno i onda sam pomislio da bi bilo smešno da izgubim ravnotežu i upadnem u hladno jezero. Odmah sam se setio da se to sigurno neće desiti jer sam pomislio na to, pa ću biti pažljiviji. Čim sam to pomislio, odmah sam se sapleo na sopstvenu papuču, malo sam se borio da održim ravnotežu, a onda sam se pustio.

Jao, mnogo je hladno bilo. Bacio sam papuče na plažu i odgurnuo se dalje od obale. Još hladnije. Zaplivao sam i što sam dalje išao bilo je sve hladnije. Vratio sam se tamo gde mogu da stojim, stao sam, i shvatio sam da uživam. Sačekao sam malo, pa sam opet proverio, i dalje sam uživao. Nisam stigao ni da se zapitam kako je to moguće, uživanje me je obuzimalo. Nisam hteo da plivam da se zagrejem, hteo sam da se hladim. Hladila mi se koža i slojevi ispod kože. Hladili su mi se mišići. Telo mi se skupljalo, osećao sam se kao svoja stisnuta pesnica, i poželeo sam da zauvek tako ostane.

Spremala se kiša. Stajao sam u jezeru i bio najbolji na skoro sve načine. Mislio sam bistro, počeo sam da pravim planove šta ću sve da završim ovako hladan. Hladan da planiram, a topao da izvršavam.

Gledao sam kišu kako stiže s albanske strane. Na kraju sam mogao da vidim zavesu od kapljica kako mi se približava, dok nisam počeo da kisnem.

Na plaži sam stajao na toploj kiši, telo mi se grejalo, dok sam zaboravljao planove koje sam napravio hladan.

Naslovna fotografija: Ljupco Dzambazovski on Unsplash