Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Pouke iz prošlosti: Čudo od deteta iz Montevidea

AUTOR: Mirjana Ognjanović 06 Aug, 2021
Pouke iz prošlosti: Čudo od deteta iz Montevidea

Koga nazivamo čudom od deteta? Wunderkind-om (nemački), odnosno, enfant prodige-om (francuski)? Reč je o detetu koje u ranom (bolje rečeno, u preranom) uzrastu, često i pre desete godine, pokazuje izvanredno znanje ili obdarenost za određenu oblast nauke ili umetnosti. Uobičajeno merilo za utvrđivanje da je neko čudo od deteta jeste sledeće: da pre trinaeste godine postiže rezultate koji su na nivou visoko obučene (školovane) odrasle osobe, što bi zahtevalo značajnu, dugogodišnju pripremu. Ipak, u nauci se ovaj izraz radije – izbegava.

Kada kažemo čudo od deteta, najčešće pomišljamo na Mocarta. Ali hajde da sada promenimo i granu umetnosti, kao i kontinent, iako ćemo opet govoriti o čudu od deteta iz prošlosti. I to o detetu za koje ne znaju baš svi da je bio čudo. A njegovo delo (mada iz razdoblja kada je bio odrastao čovek), sticajem okolnosti, ponovo je među nama.

Mario Benedeti, urugvajski pisac italijanskog porekla (1920-2009), kao dečak, bio je zaista poseban. Ta posebnost sastojala se u opsednutosti čitanjem književnih dela. Ova činjenica izgleda da je pomalo plašila njegove roditelje koji su bili svesni da zbog lošeg imovinskog stanja verovatno neće biti u prilici da sinu omoguće visoko školovanje. Videvši da njihovo dete s neviđenom strašću iščitava knjige koje ne priliče njegovom uzrastu, rešili su da toj opsesiji stanu na put. Ograničili su mu čitanje na dvadeset stranica dnevno! Ni red više! Međutim, Mario je smislio kako da im doskoči: tih dvadeset strana čitao je više puta tokom dana. Na taj način je uspevao da upamti napamet čitave pasuse romana. Kasnije je zapisao „Mislim da osećanje griže savesti doprinosi boljem ukusu greha.“

Spomenik osnivaču Montevidea. Brunu Maurisiju de Zabali (Foto: Wikipedia)

 Osećajući potrebu da krene u istraživanje reči, kao mali, uspeo je da ovlada veštinom daktilografije. Kucao je brzo i nepogrešivo na nekoj staroj pisaćoj mašini koju je uspeo da pronađe u kući. Šta je kucao? Pisao je vesti! Vesti koje su svakodnevno činile hroniku kvarta u Montevideu u kojem je živeo kao dečak. Potom ih je delio na ulici kao neku vrstu besplatnih novina. Možda mu je neko davao i koju paru za to… Da li je svakodnevna stvarnost koju je tumačio dečačić Mario Benedeti i tada izranjala iz sumaglice fantastike? Sigurno da jeste! Nažalost, vesti iz Montevidea kucane ručicama dečaka-pisca, nisu sačuvane.

Reč „stvarnost“ treba pisati pod znacima navoda, savetovao je Vladimir Nabokov. Mario Benedeti je upravo to i činio, ne upotrebljavajući znake navoda, već prikazujući realnost kao nešto istinski fantastično. Izvor čuda. Bez obzira da li je tema nesrećna ljubav, ili političko angažovanje u zemlji u kojoj vlada diktatura. Kakav je to bio dar za Benedetijeve potonje čitaoce, poklonike njegovih pripovedaka i pesama.

Zanimljivo je da i danas turističko obilaženje glavnog grada Urugvaja podrazumeva obilazak ulica Montevidea uz pominjanje Benedetijevih junaka. Bez obzira da li se turisti zaustavljaju na nekom čuvenom trgu, ili u – baru. Vode ih i pomažu im da razumeju život, Benedetijeve reči.

Pre četrdeset godina, beogradska izdavačka kuća „Prosveta“ je objavila zbirku pripovedaka ovog slavnog urugvajskog književnika – Smrt i druga iznenađenja. Pojava te knjige, u prepoznatljivim koricama uvaženog grafičara i dizajnera Dobrila Nikolića, odjeknula je u kulturnoj javnosti koja je u to vreme strasno prihvatala velikane južnoameričke književnosti. Zbirku odabranih Benedetijevih priča sa španskog su tada prevele dve mlade studentkinje hispanistike Filološkog fakulteta: Milena Trobozić i Ksenija Bilbija. Ovo izdanje mogućno je i dalje pronaći putem interneta na stranicama gde se nude stare stvari, između ostalog i stare knjige.

Trideset devet godina kasnije, u junu ove godine, beogradski „RED BOX“ objavio je novo izdanje zbirke priča Marija Benedetija čiji je naslov sada Čudno, čudesno, čudovišno – Priče iz Montevidea, ponovo u izboru i prevodu Ksenije Bilbije i Milene Trobozić Garfild. Pričama prethodi Bilbijin predgovor koji nadahnuto govori o sudbonosnom uticaju zbirke pripovedaka Marija Benedetija na njen život, a shodno tome i na živote svih onih koji sa Benedetijevim delom dođu u dodir. I pokušaju da se napokon i uživo, u „stvarnosti“ sretne sa autorom pripovedaka koje je kao devojka prevodila. Ali i nemogućnosti da se mrena fantastike probije.

Naslovna fotografija: Mario Benedeti 1981. godine, izvor Wikipedia, autor Elisa Cabot

Najčitanije

Odlike mentalno jakih osoba

Psihička snaga olakšava mnogo toga u životu. Čini vas srećnijim, otpornijim, izdržljivijim, odlučnijim… Neke karakteristike osoba koje se smatraju mentalno…

Viktorija Bekam u šik izdanju za svečanu priliku

Viktorija Bekam je žena kojoj u stilskom pogledu gotovo da nema ravne, i to na svetskoj sceni. U prilog joj…

Ova hrana je dobra za mozak

Godinama se već priča o tzv. superhrani. To su namirnice koje su izrazito dobre za ljudski organizam, zbog čega je…

Ovo nikada ne treba da kažete zetu

Porodični odnosi jesu komplikovani, naročito kada su u pitanju oni između svekra i svekrve sa jedne i snahe sa druge,…

Najlepša modna izdanja Amal Kluni

Amal Kluni, devojačko Alamudin, danas je prepoznatljiva pre svega zbog ljubavi sa nekada večitim neženjom Džordžom Klunijem. Supružnici su se…

Veliki hit Elene Ferante konačno stiže na veliko platno

Književni fenomen poznat kao Elena Ferante ima mnoge fanove u Srbiji, a baš za sve vas imamo dobre vesti. Naime,…

Najnovije - Kolumne

Kikiriki, semenke, sport za zube: U meni je jesen

Dragi pajte, Danas sam pokušala da objasnim zašto toliko volim jesen i shvatila sam da, na koncu, to mora da…

Pouke iz prošlosti: Ljudi smrti i ljudi života

Kreni stazom duge: prati put pesme, pa će se sve što se tebe tiče, pretvoriti u lepotu. Postoji izlaz iz…

Gistro priče: Cigla

Zgrada u kojoj živim je napravljena od bele cigle. Iznad mog prozora, negde u visini sedmog sprata, nalazi se jedna…

Kikiriki, semenke, sport za zube: Jabuke, sunce, nektarine

Dragi pajte, Je li ti se nekada učini da je linija horizonta kriva? Pitam onako, bez veze, ništa posebno ne…

Pouke iz prošlosti: Moje ime je Di, Džon Di

Nije vreme za umiranje, film Kerija Fukunage, najnoviji je iz serije o pustolovinama britanskog tajnog agenta Džejmsa Bonda i poslednji…

Gistro priče: Deset evra

Kiša je padala trideset osmi sat zaredom. To veče je u Beogradu bio skup Nesvrstanih. Na nekom glupom portalu sam…