Pouke iz prošlosti: Moje ime je Di, Džon Di
Nije vreme za umiranje, film Kerija Fukunage, najnoviji je iz serije o pustolovinama britanskog tajnog agenta Džejmsa Bonda i poslednji sa Danijelom Krejgom u glavnoj ulozi. Nemilosrdni ubica – premda na strani „dobrih“ – eto kako je (fantastično fizički spreman) Krejg otelotvorio junaka romana Jana Fleminga (1908-1964). I to je, pored ostalog, ono po čemu će se Krejgovo tumačenje pamtiti. U sadašnjem trenutku filmske umetnosti, a shodno duhu vremena, reditelji su baš takvog Bonda očigledno i želeli. Možda je upravo zato još zanimljivija legenda o tome ko je nadahnuo pisca knjiga o Džejmsu Bondu da mu nadene šifrovano ime: 007.
Dakle, vraćamo se u daleku prošlost. U 16. vek. Tada je živeo Džon Di (1527-1609), višestruko obrazovan čovek: matematičar, astronom, astrolog, alhemičar, geograf, kartograf, ezoteričar, čarobnjak na dvoru Elizabete I, onaj koji je čak tvrdio da je nebrojeno puta razgovarao sa anđelima! U petnaestoj godini preselio se u Kembridž gde je za vreme studija bio upamćen po strastvenom čitanju. Osamnaest sati dnevno! Uprkos vrhunskim stečenim znanjima, već 1555. našao se u zatvoru zbog veštičarenja, budući da je u horoskopu kraljice Marije Tjudor, poznatije po nadimku Krvava Meri, predvideo okolnosti i vreme njene smrti. Omča mu je visila nad glavom i zbog navodne špijunaže. Kada je Krvava Meri umrla, Džon Di je zadobio poverenje Elizabete I! On je bio taj koji je odredio dan njenog krunisanja.
Di se ispod svojih radova navodno potpisivao šifrom, koja je, kao što se može naslutiti, bila: 007! Značajan deo njegovog života ostao je tajna i plodno tlo za različite priče zbog tajnih nauka kojima se bavio. Istraživači pokušavaju da praznine u biografiji ovog neobičnog čoveka razreše ponovo sastavljajući veliku biblioteku odabranih knjiga koje je kao strastveni bibliofil, brižljivo sakupljao.
Povezani članci
Deo te izgubljene biblioteke već je predstavljen javnosti na izložbi u Londonu, pre nekoliko godina, ali samo četrdeset sedam tomova preživelo je brojne pljačke. Jer, Dijeva zbirka je bila ogromna, možda najveća u to vreme u Engleskoj. Osim knjiga, bila su tu i druga „pomagala“ svojstvena jednom ezoteričaru. Na primer, kristalna kugla koju je koristio prilikom razgovora sa duhovima, potom „magični disk“ (Sigillum Emeth) koji mu je, između ostalog, služio i za slanje poruka anđelima, ali i „ogledalo koje gleda“ (nalazi se u zbirci londonskog Muzeja nauke). Da ne bude zabune: u ogledalu je Džon Di uspevao da „vidi“ budućnost. Uz pomoć medijuma i varalice Edvarda Talbota, izradio je 1581. godine takozvani „magijski alfabet“ kojim je na čudotvornim diskovima pisao poruke anđelima. Većina Dijevih knjiga su matematičke studije, hermetičke filozofske rasprave, istorijska dela, mada ima i onih koje govore o alhemiji, kriptografiji i okultnim naukama.
Bilo kako bilo, do 1580. godine Džon Di je stvorio biblioteku koja je brojala oko četiri hiljade naslova. Kada je, tri godine kasnije, napustio Englesku kako bi u Evropi našao nekog novog mecenu, knjige je poverio svom šuraku, Nikolasu Fromondu. Nažalost, čim je Di napustio Englesku, biblioteka je opljačkana, a Fromond je najverovatnije bio saučesnik. Jedan od kradljivaca, Nikolas Sonder, poslužio se vrlo providnim trikom. Na knjigama je precrtavao Dijevo ime i stavljao svoje! Zapravo, u početku je pokušavao ime izvornog vlasnika nekako da izbeli, ali se ono nazire čak i danas. Zatim je te knjige (oko 160 tomova) prodao markizu od Dorčestera. A kada je ovaj 1680. godine umro, takoreći čitava njegova biblioteka postala je javno dobro. Knjige iz Dijeve zbirke važne su i zbog toga jer se na marginama i dalje mogu videti beleške bivšeg vlasnika o svim pitanjima koja su u njima razmatrana.
Na neki način, biblioteka Džona Dija govori o tome kako su čarobnjaštvo, alhemija i okultne nauke bile tretirane u 16. veku u Engleskoj. Izvesno je da su se astrologijom u to doba bavili ljudi iz različitih društvenih slojeva. To važi i za magiju, čarobnjaštvo. Negde je to bilo zabranjeno kao vrlo opasno, a negde (bar) izvesno vreme prolazilo nekažnjeno. Naravno, uglavnom u najvišim društvenim slojevima. Ljudi su u početku bili zadivljeni koliko su astrolozi vešti u merenju, iscrtavanju i tumačenju položaja zvezda i planeta. Voleli su da znaju šta ih čeka. Istovremeno, gledali su na to sumnjičavo i sa strahom. Kraljica Elizabeta I je i sama konačno izgubila poverenje u znanje i umeća Džona Dija i on je, u potrazi za novim mecenom, otišao u Poljsku. Put ga je odveo kasnije u Prag. Naposletku se vratio u domovinu.
Ima li dakle nekih sličnosti između Džona Dija i Džejmsa Bonda? Možda ih je Jan Fleming i video (uostalom Džon Di je bio zanimljiv i drugim književnicima, stripadžijama, muzičarima i autorima video igara), ali je u skladu sa čarobnjakovim životom – to sakrio. Svakako, Džona Dija smatraju jednim od idejnih tvoraca Britanske imperije u čijoj je službi i Bond. Za života je bio hapšen i zbog špijunaže. Kada je prevalio pedesetu, oženio se treći put devojkom koja mu je rodila devetoro dece! Ko zna da li se u tom pogledu skrasio? Jedno je sigurno: umro je u Engleskoj, u krajnjoj bedi i zaboravljen. Možda je to video i ranije u svom čarobnom ogledalu? Ali nije hteo da kaže!
Fotografije za naslovni kolaž: Portret Džona Dija, rad nepoznatog autora iz 16. veka, izvor Wikipedia; Magični disk Sigillum Emeth Džona Dija, izvor Wikipedia
Povezani članci
Gistro priče: Deset evra
