Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije
Pouke iz prošlosti: Pazi: Ppp!

Evo jednog svakodnevnog, a drevnog pojma koji nas toliko prati u stopu, da smo na putu da počnemo da patimo od jedne vrste ,,akutne manije gonjenja”. Naravno, ne svi. Poneko je i otporan. Ili se uspešno opire. A poneko i ne primeti da je oboleo. Možda ste i pogodili: reč je o propagandi.

Propaganda bi se mogla opisati kao „širenje ideja i informacija s ciljem podsticanja određenih stavova i akcija“. Ili pak kao „svesna, metodična i planirana upotreba tehnika ubeđivanja radi postizanja određenih ciljeva u korist onima koji organizuju taj proces“. Nasuprot propagandi stoji čisto i jednostavno izlaganje činjenica u celini, ili opis stvarnosti, takođe u celini. Iako bismo bili skloni da pomislimo kako je propaganda izmišljotina novijeg datuma (koja nam samo sada zagorčava život), ta ,,aktivnost” namenjena pridobijanju naklonosti publike, stara je koliko i čovek; prisutna takoreći u svim vremenima, mestima i u svakom društvenom poretku. Izraz propaganda nastao je u religioznom okruženju kada je u 16. veku katolička crkva organizovala Congregatio de propaganda fide, odeljenje odgovorno za propagandu radi širenja katoličke vere, nasuprot rastućem protestantizmu.

Propagandista, slika Slavka Krunića

Izraz prvobitnо nije ukazivao na prisustvo obmanjujućih informacija. S druge strane, moderno značenje propagande datira počev оd Prvog svetskog rata. Jer, od tada pretpostavlja upotrebu komunikacije za prenošenje poruka, ideja ili ideologije: druga polovina devetnaestog veka stoga predstavlja istorijsko razdoblje kao stvoreno za propagandu. Jer to nije samo bilo vreme komunikacione revolucije (telegraf, železnica, masovni mediji itd), već i revolucionarne uloge javnosti u društvu. Između dva svetska rata, ta uloga je napredovala sve do tačke afirmacije totalitarizma.

Sociolozi su zaključili da istorija propagande vuče korene iz paleolita, kada su simboli korišćeni u sasvim određene uverljive svrhe (maske kojima se plaši neprijatelj). Jedno od prvih pisanih svedočenja upotrebe propagande u političke (i vojne) svrhe može se naći u Bibliji, u Starom zavetu, gde se pripoveda o opsadi Jerusalima i zastrašujućim porukama Аsiraca. Šta su, ako ne propaganda, bili memoari Gaja Julija Cezara Zapisi o galskom ratu, kоji su mu služili da pospeši svoju reputaciju u Rimu?!

O raznim oblicima propagande moglo bi se naširoko pisati, premda su svi vrlo osetljivi na ekonomske, a možda još više na političke propagandne poruke. Ne bi trebalo zaboraviti da je jedan od najstrašnijih propagandista svih vremena bio nacista Jozef Paul Gebels, koji se rodio 1897. godine u Rejtu, u blizini Dizeldorfa. Bio je jedan od najboljih učenika u gimnaziji, ali osteomijelitis je ostavio na njemu neizbrisiv trag – hramao je. Zato i nije mogao da učestvuje u Prvom svetskom ratu. Na Univerzitetu u Bonu je studirao s uspehom klasičnu filologiju, nemačku književnost i istoriju, a potom prava na Univerzitetu u Frajburgu. U Hajdelbergu je doktorirao.

Gebels se bavio i glumom, trudio se da ozbiljno svira klavir, pisao poeziju, pokušavao da napiše i drame i učio holandski, obožavao je Tolstoja i Strindberga. Prvo je radio kao novinar, a onda se zaposlio u drezdenskoj banci u Kelnu. Shvatio je da pisanjem za novine najbolje prodire do svesti svojih sunarodnika, pa tako postaje urednik nacističkog glasila Volkische Freiheit dok je Adolf Hitler bio u zatvoru. Godine 1927. osnovao je nacističke novine Der Angriff. Čini se da su mu se snovi ostvarili kada je 1933. godine imenovan za ministra propagande Trećeg rajha. Dve godine ranije oženio se Magdom Kvant koja je delila njegova politička uverenja. Vatreno. Uostalom, Hitler im je bio svedok na venčanju. Gebels je bio jedan od glavnih inicijatora Kristalne noći 9. novembra 1938. godine. Upravo je on organizovao deportaciju Jevreja iz Berlina. Reći da je bio antisemita suviše je blago. Kao vatreni govornik obraćao se Nemcima najčešće putem radija. Njegov najupečatljiviji propagandni govor potiče iz 1943. godine kada je pokušao da motiviše Nemce za totalni rat u vreme kada su rat već počeli da gube.

Jozef Gebels

Bio je majstor manipulacije kojem je običan čovek teško odolevao. Toliko su njegove laži bile uverljive. Slobodno bi moglo da se kaže da je kontrolisao osećanja i razmišljanja svojih sunarodnika, a posebno ona koja su se ticala napretka kroz ratne pohode. To je činio puštanjem lažnih informacija koje je davao medijima pod kontrolom nacističke partije. Tekstove u novinama potpisivao je kao Uleks. Gebelsovi dnevnici, pronađeni 1948. godine, otkrivaju da je za njega nacistička ideologija bila jednaka pravoj verskoj groznici. U tom pogledu, bio je fanatik. Neko bi danas verovatno rekao da je bio potpuno lud. Ali, kasno doneseni politički zaključci ne donose dobrobit dok je zlo na delu.

Sada svi znamo da je bio zao do kraja. I prema sopstvenoj deci. U proleće 1945. godine, uvidevši da se njegove političke laži ne ostvaruju, Gebels i njegova žena Magda su sopstvenoj deci dali morfijum, a potom ih otrovali cijanidom u bunkeru u Berlinu gde se krio i Hitler. Bilo je to pre 76 godina: 1. maja 1945. Potom su i sebi oduzeli život.

Budimo obazrivi i mudri dok slušamo političke propagandne poruke. Naknadna pamet donosi samo ozlojeđenost i gorčinu.

Naslovna fotografija: Kristalna noć u jutro 10. novembra 1938, ispred uništene jevrejske radnje