Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Pouke iz prošlosti: Pevačka strast ili sopran u sećanju

AUTOR: Mirjana Ognjanović 23 Jul, 2021
Pouke iz prošlosti: Pevačka strast ili sopran u sećanju

Na tako davno, imali smo ministra inostranih poslova koji se (a to nije bilo teško primetiti), bolje iskazivao kao pevač amater, negoli kao vešt diplomata. Tokom svojih neobičnih muzičkih nastupanja (razume se, u sasvim neodgovarajućim prilikama), koristio je i strane jezike, posebno italijanski, što u diplomatskim susretima inače nije uspevao. Naravno, bilo je onih koji su se stideli što profesionalni političar peva u javnosti kada to niko od njega ne očekuje, i tako nas bruka. Nisam to doživljavala kao nešto baš toliko tragično. Verujem da je u opštem političkom cirkusu, takav čin zapravo predstavljao odgovarajuću sliku stanja stvari. Jedna pesma vredi više od hiljadu reči!

Jer kada nekoga obuzme pevačka strast, onda je vrlo teško odupreti joj se. Muzičari diletanti to dobro znaju. A profesionalci, možda još i bolje. To podseća na  događaj koji se zbio početkom 1934. godine u Beogradu. Na poziv uprave Narodnog pozorišta, tada se ispred kancelarije okupilo više od dve stotine duša – žena, muškaraca, pa i dece. Došli su da se prijave za članove Hora u Operi i tako dobiju stalan posao kao pevači. Ono što je audiciju činilo posebno zanimljivom, bila je činjenica da su većinu pretendenata na mesto horiste činili zreli ljudi, od šezdesetak godina. Zbog neočekivane navale, audicija se odužila. Kandidati su zato pozvani da dođu i naredne nedelje kako bi komisija mogla pažljivo da ih sve sasluša.

Osim g. Dragoslava Ilića, tadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta, članovi komisije za prijem bili su vršilac dužnosti direktora Opere, gospodin Ivan Bezovšek, dirigenti, gospoda Milošević i Pordes, korepetitor Ruč i sekretar, gospodin Stefanović. Ispostavilo se da je audicija za horiste, bez sumnje, bila neuporedivo zanimljivija od audicije za soliste Opere. Jer, priliku da se okušaju u pevačkom zanatu dobili su ljudi različitog godišta i profesija. Činovnici, studenti, domaćice, narednici, učenici, bivši pozorišni pevači i tako dalje.

Bivša sopranistkinja – slika Slavka Krunića

Veliku pažnju privukla je izvesna dama u najboljim godinama koja je stupila pred komisiju vojničkim korakom (kako je potanko opisao reporter dnevnog lista Politika) i dubokim glasom izjavila da je njen najvažniji cilj da muzički stručnjaci provere da li je ona i dalje sopran kao što je nekada, u mladosti bila! Ili se sopranski glas možda izgubio… Posle otpevane numere, želela je po svaku cenu da odmah sazna da li je primljena. Teško joj je pala vest da mora da se sačeka kraj audicije. Da svi otpevaju šta su spremili i tek onda saznaju pismene rezultate. Upravo zbog toga je zamolila da izvede još jednu pesmu. Da bi ostavila dubok utisak i ostala im u sećanju.

Zatim se pojavio dečak koji nije čekao da mu komisija da znak za početak i smesta pištavim glasom otpevao narodnu pesmu Mehandži mori. Čim je završio, napomenuo je da nikada nije učio muziku i da nema nikakvog znanja o muzičkoj teoriji, a još manje o notama. Ali da obožava da peva. Sledio je čitav niz antisluhista koji su odmah zamoljeni da se vrate svojim kućama. Komisiju je, međutim, impresionirao neki narednik koji je pevao na ruskom. Zaključili su da je „dobar materijal“. Pojavio se i stariji gospodin sa dugom belom kosom i bradom. Jasno, svi su se trudili da se prema njemu ophode sa poštovanjem. Posle njega se pojavila dama koja je tvrdila da je učila na konzervatorijumu i nekada bila horska pevačica. Komisija i pored svega nije gubila strpljenje, spremna na još veliki broj prijavljenih.

Stručnjak za morske pesme – slika Slavka Krunića

Još jedna zanimljivost koja govori o važnosti stalnog posla i redovnog prihoda: za članove Hora Opere Narodnog pozorišta prijavili su se i oni koji su samo par nedelja ranije bili na audiciji za soliste Opere! Svakako, nije im bilo lako. Da sa horskog mesta (ako i to dobiju!) gledaju i slušaju one koji su, umesto njih, primljeni za soliste. Kako pevaju glavne role u nekoj operi koju oni svakako znaju napamet. A i smatraju da bi pevali  neuporedivo bolje!  Da bi njihov glas milozvučno i snažno lepršao kroz salu i između loža sve do tavanice.

Jasno, novine nisu objavile ko su, te 1934. godine, postali članovi hora Opere Narodnog pozorišta. Pažnja je posvećena solistima. Zato i ne treba toliko da se čudimo toj ljudskoj slabosti da se po svaku cenu postane solista. U bilo kojoj prilici. Ne samo u operi.

Naslovna fotografija: Narodno pozorište tridesetih godina prošlog veka – izvor Wikipedia

Najčitanije

Evo kada u svakom delu Srbije počinje jeftina tarifa struje

U situaciji u kojoj se nalazi svet, mnogi ljudi gledaju da uštede na čemu mogu, a jedna od bitnih stavki…

Da li treba da elektronske uređaje isključite iz struje kada napolju grmi i seva?

Često čujemo da je opasno da naši kućni uređaji budu uključeni u struju tokom grmljavine. Da li je ovo mit…

5 razloga zašto treba da počnete da pijete sodu bikarbonu

Verovatno već koristite sodu bikarbonu u kuhinji, a možda čak i za čišćenje svog doma. Ali da li ste znali…

Zašto nam se magle stakla automobila i kako to da rešimo?

Zamagljena šoferšajbna smanjuje vidljivost tokom vožnje, a samim tim i našu bezbednost u saobraćaju. S ovim problemom se suočavamo i…

Ako volite ovu pesmu – čestitamo vam, naučnici kažu da ste psihopata

Jedan od najpoznatijih repera, ali i muzičara danas je svakako Eminem, sa više miliona prodati ploča singlova i strimova pesama…

Nesvakidašnja scena na Slovenskoj plaži u Budvi: “Ne prilazite”

Kraj slovenske plaže u Budvi pliva mladunče delfina. Sasvim samo, i izgubljeno pliva veoma blizu obale. Turisti i znatiželjnici prilaze…

Najnovije - Kolumne

MEGAEKSKLUZIVNO

Ako svakodnevno čitate vesti, a nakon čitanja ostajete zapanjeni jer vam se čini da je iz dana u dan svet…

Skoro svaki čovek ima svoj sport. Treba samo da ga otkrije

Na tabli, neposredno pred krivinom, piše da je do kraja ostalo još 200 metara. Ajde, još samo malo, bodrim se…

Pravda za dokolicu

Doba karantina polako već počinje da deluje kao davna prošlost, ali i dalje se osećaju neke njegove posledice. Maske padaju…

I žene navijaju, zar ne

Prošle nedelje imao sam tu sreću da sam nekoliko dana proveo u Pragu, gde sam bodrio naše košarkaše na dve…

Ako niste baksuz i ako ste se malo promuvali, došli ste do zaliha: A šta sve možete da uradite sa kolicima punim mleka?

Svaki put kada pomislite da se ovaj naš svet menja brzinom svetlosti i da iz generacije u generaciju društvo nezaustavljivo…

Da li maštate da radite od kuće?

Skrolujem pre neki dan Instagram, kad mi iskoči jedan sponzorisan post. U pitanju je neki kurs, nisam se previše udubio…