Umetnica mora da misli isto kao i mi
Da je pre nekoliko meseci neko rekao da će Konstrakta, ne samo biti predstavnica Srbije na Eurosongu, već i da će postati jedna od najvećih zvezda u regionu, verovatno bi njegovo okruženje klimnulo glavom uz kiseli osmeh, a potom bi iza njegovih leđa popričali kako bi najbolje mogli da mu pomognu. Slična reakcija bi bila i ako bi neko rekao da će se velika debata povesti oko Konstraktine izjave o putu Srbije u Evropsku uniju. Doduše, debata se uglavnom odigrala na društvenim mrežama, konkretno na Tviteru, idealnom mestu gde mnogi ljudi mogu da pronađu svoju dnevnu dozu potrešenosti. Ponovo se našla u centru zbivanja i to taman kad je završen Eurosong, a javnost zaboravila nedavnu famu oko njene fotografije uz kontroverzni stočić u obliku slova Z. Iako je Konstrakta nedavno najavila da će umetnica biti nevidljiva, to se još uvek ne dešava, štaviše, deluje da javnost i dalje secira svaku njenu izjavu i svaki njen potez, čak i pažljivije nego kada je reč o potezima političara koji vode ovu zemlju.
Ako je neko propustio, pre desetak dana Konstrakta je gostovala na HRT u emisiji Nedjeljom u dva, gde ju je gospodin Stanković u jednom momentu pitao da li bi bilo dobro da Srbija što pre uđe u EU.
Malo je zastala pre nego što će dati odgovor, videlo se da joj se ne priča o tome i smireno u svom stilu rekla, parafraziram, kako se cela ta priča otegla, da EU od nas stalno traži da nešto ispunimo, mi na tome radimo, ali to nikada nije dovoljno i da ona, iako ceni EU i misli da je to divna ideja, više ne razmišlja o tome jer se umorila od cele te priče.
Povezani članci
Odgovor koji nije trajao duže od pola minuta, ali pola minuta koji su kod mnogih postali ne samo suština celog Konstraktinog gostovanja u poznatoj emisiji, već i njenog lika i dela. I dok su je jedni dizali u nebesa zbog te izjave, uz poneku gratis psovku na račun EU, zanimljiviji su mi bili oni drugi, oni koji su do tog momenta svojatali Konstraktu, smatrajući je za svoju, šta god to značilo, pa su samim tim ovaj odgovor doživeli kao njenu veleizdaju. Izdaju čega, možda ćete se pitati? Pa, izdaju naših očekivanja koje smo nametnuli njoj i koja stalno namećemo brojnim javnim ličnostima koje su nam drage.
Ako bi Konstrakta sutra postala premijerka, predsednica, ministarka, ili makar ušla u politiku, važan bi bio njen stav o putu Srbije u EU, na kraju krajeva, on bi bio i jedan od razloga da li bismo joj dali sutra glas na izborima. Kako se to nije desilo, i kako smo joj eventualno dali glas isključivo na takmičenju za Eurosong, kakve veze onda ima šta ona misli o EU i da li se njeno mišljenje poklapa sa našim. Ona svakako neće otvarati klastere u pregovorima, mada bi bilo zabavno videti otvaranje svakog narednog poglavlja u EU integracijama uz neki Konstraktin performans sa lavorom i pranjem ruku.
Naravno, neko će reći kako je ona javna ličnost i to javna ličnost koja ima veliki uticaj na mlade, pa samim tim ima veliku odgovornost i mora da pazi da ne šalje neodgovorne poruke, ali tu dolazimo do velike zamke. Ko određuje koje su poruke neodgovorne? Ako smo to mi, ko nas je za to kvalifikovao?
Još važnije, čak i ako je tako, ako uzmemo da su naši stavovi jedini ispravni, kakve veze ima da li neki umetnik misli isto kao i mi. Da li su Konstraktine pesme sad manje dobre ako nas je razočaralo njeno viđenje puta u EU? Da li je neki sportista manje uspešan ako iznese neko mišljenje koje se kosi sa našim? Zar nam nije dovoljno da uživamo u njihovim poslovima u kojima su toliko dobri, već želimo da i u svemu ostalom budu preslikane verzije svih nas. Isti kao mi, samo uspešni.
Postoji i argument zašto uopšte Konstrakta, ili bilo koja druga javna ličnost, priča o nečemu što nema veze sa njenim poslom, pa samim tim za to nije dovoljno stručna, ali odgovor je vrlo jasan. Baš zato što je javna ličnost. Javne ličnosti dobijaju razna pitanja. Neka su dobra, inspirativna, originalna, ali ima i onih drugih, besmislenih, glupih, malicioznih. Što ste poznatiji češće ćete davati intervjue, učestvovati na tribinama, debatama, broj pitanja koja dobijate bivaće sve veći, pa je samim tim i veća šansa da ćete dobiti neko koje nikada ne biste izabrali. Ne pričaju javne ličnosti samo o temama o kojima im se priča, neke su im nametnute i odgovaraju samo zato što su dovoljno učtive da ne žele novinara da uskrate za odgovor. Nemaju svi iskustvo i prepredenost političara da nakon nezgodnog pitanja dugo pričaju, a ništa ne kažu.
Živimo u vremenu masovnih medija, ekspanzije društvenih mreža i o mnogim javnim ličnostima i umetnicima znamo više nego što bismo želeli. Ne mora to nužno da bude loše, šira slika umetnikovih stavova pomaže nam da i njegovu umetnost bolje sagledamo, ali ne bi bilo loše da razlike u pogledima doživimo kao prostor za debatu, kao nešto što će možda pokolebati ili makar malo uzdrmati i neko naše mišljenje, a ne nužno kao etiketiranje. Mada, jeste lakše etiketirati, svesti svakog umetnika na banalan opis od jedne ili dve reči i nastaviti sa daljom potragom za ostalim umetnicima i nepremostivim razlikama u stavovima zbog kojih ubuduće ni u njihovoj umetnosti nećemo moći da uživamo. Jer, umetnica mora da misli isto kao i mi.
Naslovna fotografija: Nemanja Jovanović
Povezani članci
