Žena na ivici nervnog sloma: Novi jezici

Nova godina donosi nove odluke. Primećujem da veliki broj mojih prijatelja na tu listu želja i ciljeva dodaje to da nešto novo nauči. To ranije nismo radili, želje su se ticale putovanja, kilograma i ostavljanja pušenja. Moja drugarica davno je završila kurs pravljenja sušija, dve drugarice uveliko prave italijanske kolače kao Italijani.

I nije sve samo u hrani, ima nešto i u plesu. To sam saznala kada sam srela dragog druga, inače reditelja na ulici i kada mi je rekao da ide na tango. Ono što sam ja poželela da naučim donekle ima veze sa tangom. Znam španski, ali pored toga što bih volela da jednom odem u Buenos Aires i pijem mate volela bih da naučim da pričam njihovu verziju jezika gde se volšebno pojavljuje u Španiji nepoznato slovo ž, koje je nama domaće.

Ne znam šta se dogodilo, ali početak ove godine vratio mi je želju za učenjem novih jezika, jer sam shvatila da su mi i oni koje nisam ranije volela lepi. Jezik je sistem u koji ulaziš lagano, a onda odjednom počinješ da povezuješ mnogo stvari, sve postaje logično. Poželela sam da španski vratim iz pasivnosti, da engleski dobije sjaj, a da moj početnički italijanski profunkcioniše u razgovorima sa Italijanima. I da, tu je ruski koji sam učila u osnovnoj, koji mi je ponovo nekako drag.

Povezani članci

Šta ćemo ako Baja Mali Knindža postane disident

Pet frendli? Stop! Srbo frendli? Do svidanija! Ruski IT stručnjak? Davaj!

Čudno je to sa jezikom, on se javlja niotkuda. Bebe uče da govore slušajući, i u ponavljanju nalaze smisao. Gledam svoje dete i razmišljam o tome kako bi sada bilo koji jezik mogao da nauči i prisvoji, ali da smo ipak odlučili da će prvo naučiti srpski. Nemački nikad nisam učila, ali mi nije grub kao nekima. Slušala sam poeziju na nemačkom koji ne znam i milovala mi je uši. Postojala je fama da je mađarski pretežak, ali mi je drugarica koja se preselila u Budimpeštu rekla da to nije tako.

Znam da je nemoguće da naučim sve što želim, ali ova godina može da mi posluži da skinem rđu sa onog što već znam. A sve je to tu negde, to znam po tome što mi nekad, dok hodam ulicom samo sine neka reč na ruskom, davno zaboravljena.

Fotografije: Ana Vučković