Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

Šta se krije iza platna: Pikasova „Gernika“

AUTOR: Isidora Spasić 13 Oct, 2020
Šta se krije iza platna: Pikasova „Gernika“

Slika španskog umetnika Pabla Pikasa Guernica zapravo je mural urađen u tehnici ulje na platnu, dimenzija 349,3 cm × 776,6 cm. Slika je prvi put izložena na Exposition Internationale des Arts et Techniques u Parizu 1937. godine, u okviru Španskog paviljona. Danas se nalazi u Museo Reina Sofía u Madridu. Pedesetih godina je po nalogu Nelsona Rokfelera napravljena tapiserija identična muralu Gernike. Ona je izložena u Sedištu organizacije ujedinjenih nacija, na ulazu u Savet bezbednosti UN.

Foto: www.pinterest.com

Osim što je u pitanju Pikasova možda najpoznatija slika, Gernika takođe predstavlja i jedno od najznačajnijih antiratnih umetničkih dela ikada. Zato je važno za početak razumeti socio-politički kontekst u kom je nastala, kako bi motivi i simboli koji se na njoj nalaze bili jasniji.

Foto: www.mentalfloss.com

Gernika je urađena po narudžbini od strane španskih kulturnih poslenika, ali treba naglasiti kako Pikaso u početku nije imao inspiraciju. Građanski rat koji se u to vreme odvijao u njegovoj rodnoj Španiji činio ga je izuzetno depresivnim. A kada je čuo da su 26. aprila 1937. godine nemački nacisti i italijanski fašisti bombardovanjem sravnili sa zemlje gradić Gerniku, rodila se ideja za sliku. Od tog trenutka trebalo mu je samo 35 dana da završi ovaj poveći mural.

Foto: www.economictimes.indiatimes.com

Iako je Pikaso želeo da skine svaki veo misterije koji se obavijao oko Gernike, to nije sprečilo teoretičare da se prepiru oko gotovo svakog poteza četkice. U kompoziciji Gernike nalazi se šest ljudskih figura: četiri žene, jedan muškarac i jedno dete. Tu su još konj i bik. Sve ove figure smeštene su u klaustrofobični enterijer sa niskim plafonom, u kom jedna sijalica zloslutno gori. Smatra se da je prostor Pikasov umetnički studio, a slika zapravo direktno govori o opštem emotivnom i fizičkom nasilju nastalom usled rata.

Foto: www.artsy.net

Na levoj strani platna, žena u rukama drži telo svog najverovatnije beživotnog deteta, dok kao da ka nebu upućuje krik. Sa desne strane, druga ženska prilika tone u plamenu, dok do nje treća, nalik duhu, izvire iz prozora sa bakljom. Ispod njih nalazi se četvrta žena koja je simbol nade i ponovnog uspona.

Foto: www.chairish.com

Na podu leži usmrćen muškarac, najverovatnije vojnik. Njegova desna ruka drži polomljen mač u pesnici, koja predstavlja motiv otpora. Bika mnogi razumeju kao omaž španskoj koridi i generalno španskoj tradiciji, dok konja, nasuprot tome, vide kao diktatora Fransiska Franka. Sijalicu jedni tumače kao bombu u eksploziji, a drugi kao svevideće oko Boga. U centru slike, eksplozije razvejavaju listove novina, sa zastrašujućim vestima koje neće nikad ili će kasno stići.

Foto: www.pinterest.com

Način na koji su tela prikazana deluje kao da su rastavljena u paramparčad, a zatim ponovo nezgrapno spojena. Uz pomoć kubističkog pristupa, Pikaso je putem oštrih isplaženih jezika i očiju u obliku suza prikazao iskonsku patnju.

Foto: www.edition.cnn.com

Monohromni kolorit, sastavljen od crne, bele i raznih nijansi sive, uopšte nije slučajan. Time se dobija izgled skoro oronule fotografije koja svedoči o svom vremenu. Pikaso je tražio da se naprave specijalne boje, koje bi u sebi imale minimum sjaja, zbog čega Gernika i jeste izrazito u mat tonovima. Upravo je to učinilo da slika dodatno obiluje dramom, terorom i tragedijom.

Foto: www.richardnilsen.com

Pikaso je živeo u Francuskoj od 1904. godine, a Gerniku je naslikao u Parizu. Španiju je poslednji put video 1934. godine, i nikada se nakon toga u nju nije vratio. Interesantno je da nikada nije želeo da komentariše Gerniku i njene simbole. Možda dovoljno govori činjenica da je zabranio da slika bude prenešena u Španiju sve dok se tamo ne uspostavi demokratija. On taj momenat nažalost nije doživeo.

Foto: www.artsy.net

„Ostaje na javnosti da vidi ono što želi da vidi“, jasno je jednom prilikom izjavio Pikaso. I, šta vi vidite? Da li svedočanstvo prošlosti, ili možda realnost u kojoj mnogi trenutno žive..?

Foto: www.artsy.net

Naslovna slika: www.artsy.net