Bočni „mrtvi ugao“ jedan je od čestih uzroka saobraćajnih nesreća zbog ove greške pri podešavanju retrovizora

Samo jedna sekunda nedovoljne vidljivosti tokom vožnje može bezazleno putovanje pretvoriti u tragediju. Iako većina vozača veruje da su im retrovizori pravilno podešeni, statistika saobraćajnih nesreća pokazuje drugačiju sliku.

U gradovima, gde je sve više biciklista i vozača skutera, pravilno uklanjanje mrtvog ugla više nije samo preporuka za udobniju vožnju, već jedan od ključnih koraka za sprečavanje nesreća u savremenom saobraćaju, piše Autoklub.

Vožnja je, u suštini, stalno upravljanje vizuelnim informacijama. Ipak, veliki broj vozača svakodnevno vozi sa lažnim osećajem sigurnosti, oslanjajući se na retrovizore koji nisu pravilno podešeni.

Ono što deluje kao mala greška u podešavanju može da stvori opasan „mrtvi ugao“ – deo prostora oko vozila koji vozač ne može da vidi, a koji je odgovoran za veliki broj sudara, posebno u gradskim uslovima i na autoputevima.

Iako je broj saobraćajnih nesreća u Evropskoj uniji početkom 2024. godine blago smanjen za tri odsto, Evropska opservatorija za bezbednost saobraćaja (ERSO) upozorava na problem nesreća izazvanih „greškom u posmatranju“, odnosno situacijama kada vozač zbog loše postavljenih retrovizora ne uoči drugo vozilo ili učesnika u saobraćaju.

Ova greška najčešće dolazi do izražaja prilikom promene trake, kada dolazi do bočnih sudara. Stručnjaci upozoravaju da nepravilno podešeni bočni retrovizori ne samo da sužavaju vidno polje, već stvaraju prostor u kojem motocikli, skuteri i biciklisti mogu potpuno da nestanu iz vozačevog pogleda.

Problem je posebno izražen u gradovima. Evropski podaci pokazuju da ranjivi učesnici u saobraćaju čine oko 70 odsto poginulih u urbanim sredinama. U takvim situacijama, retrovizor koji je previše okrenut ka unutrašnjosti vozila dodatno povećava opasan mrtvi ugao.

Vidljivost nije stvar ličnog osećaja, već fizike i optike primenjene na bezbednost u saobraćaju.

Kako objašnjavaju stručnjaci za bezbednost: „Retrovizor koji prikazuje samo deo karoserije vozila gubi dragocene uglove vidnog polja koji su potrebni za uočavanje prepreka u susednim trakama.“

Zbog ograničenja ljudske greške pri podešavanju retrovizora, Evropska komisija je uvela nove bezbednosne mere. Od 2024. godine, prema Opštoj uredbi o bezbednosti (GSR), sva nova vozila registrovana u Evropskoj uniji moraju standardno da budu opremljena sistemima za detekciju mrtvog ugla (BSD).

Ova tehnologija koristi senzore i kamere koji vozača vizuelnim ili zvučnim signalima upozoravaju na objekte koji se nalaze u delovima prostora koje ne može direktno da vidi.

Ipak, prelazak na novu tehnologiju neće odmah rešiti problem. Prosečna starost automobila, na primer u Hrvatskoj, iznosi 13,3 godine, dok se sa teretnim vozilima, motociklima i autobusima ta brojka povećava na 14,6 godina.

To znači da se milioni vozila i dalje oslanjaju isključivo na pravilno ručno podešavanje retrovizora. Automobilska industrija zato podseća da, iako su savremeni sistemi velika pomoć, direktno posmatranje i dalje ostaje najvažniji način za izbegavanje sudara.

Kako pravilno podesiti retrovizore?

Stručnjaci za bezbednost u saobraćaju preporučuju podešavanje koje se razlikuje od onoga što su mnogi vozači učili u auto-školama.

Unutrašnji retrovizor treba da prikazuje celo zadnje staklo vozila.
Bočni retrovizori treba da budu okrenuti više ka spolja, tako da se karoserija automobila gotovo potpuno izgubi iz vidnog polja.

Na ovaj način se mrtvi ugao može značajno smanjiti.

U vremenu kada gradski saobraćaj postaje sve složeniji, pažnja prema detaljima za volanom važnija je nego ikada. Bezbednost budućnosti neće se oslanjati samo na najmodernije senzore, već i na osnovne navike svakog vozača – pravilno podešene retrovizore i stalnu pažnju u vožnji.