Najveća pljačka automobila u istoriji: Oteto 1.000 modela švedskog brenda 1974. godine, a neki se i dalje voze

Zemlje često imaju komplikovane međusobne odnose, a često su oni naročito komplikovani ako je s druge strane – Severna Koreja. Jednu pritužbu na režim u ovoj zemlji imaju i u Švedskoj, i to sasvim neočekivanu. Radi se o dugu koji nije plaćen gotovo 50 godina i po svemu sudeći neće biti plaćen nikada.

Naime, Severna Koreja je još 1974. godine od švedskih kompanija naručila 1.000 modela Volva 144 i druge mehaničke opreme u vrednosti od 73 miliona dolara. Međutim, Severna Koreja nikada nije platila narudžbina, a budući da je ostala neplaćena poslednjih 5 decenija, ukupan dug se povećao na oko 330 miliona dolara, prenosi N1 Hrvatska.

Prema Njuzviku, Severna Koreja je počela da uvozi opremu iz zapadnih industrijalizovanih zemalja kako bi proširila svoj pristup stranom kapitalu i tehnologiji. Zemlja je obećala da će isplatiti svoje kreditore, bilo budućom proizvodnjom ili sirovinama, ali je ubrzo postalo jasno da severnokorejski režim nema nameru da plati svoje dugove.

Povezani članci

Jedan od najzagađenijih evropskih gradova zabraniće automobile u centru

Koliko je bilo potrebno plata da bi se kupio nov auto u Jugoslaviji krajem osamdesetih?

Na internetu se često vrte priče o neplaćenom dugu Severne Koreje za automobile Volvo, uz slike tih automobila, što izaziva zanimanje ljudi za ovu čudnu transakciju.

Švedska ambasada podgrejala je ponovo ovu priču objavivši zanimljiv tvit još 2016. godine. “Još uvek je jak. Jedan od automobila Volvo iz 1974. još uvek nije plaćen od strane Severne Koreje. Koristi se kao taksi u Čongđinu.”

Still going strong. One of the Volvo's from yr 1974 still unpaid for by DPRK. Running as taxi in Chongjin w almost half million km on odo! pic.twitter.com/2FaMpnPow7

— Sweden in Pyongyang (@SwedenDPRK) October 21, 2016

Severna Koreja još uvek koristi ove automobile, najčešće u posebne svrhe. Prema izveštaju NPR-a, američki novinar Urban Lener vozio se u limuzini Volvo 144 tokom svog dvonedeljnog putovanja u Severnu Koreju 1989. On se priseća da su se gostujući novinari obično vozili tim automobilima i da su putevi bili toliko prazni da su vozači imali ceo put samo za sebe.