Ovo su automobili u kojima se putnici najčešće žale na mučninu

Za vozača nema problema, ali putnici mogu ozbiljno da pate.

Električni automobili poznati su po tišoj, glatkoj i mirnijoj vožnji, što za vozače često znači opuštenije iskustvo.

Međutim, dok vozač uživa u tišini i brzom odzivu motora, putnici – posebno oni na zadnjim sedištima – sve se češće žale na mučninu tokom vožnje.

Brojne objave na društvenim mrežama pokazuju da to nije slučajnost, već česta pojava sa naučnim objašnjenjem, piše avtomagazin.si.

Regenerativno kočenje i manjak vibracija

Naučnici koji su razgovarali za britanski Guardian potvrđuju da je osetljivost na mučninu u električnim vozilima stvarna. Jedan od glavnih razloga je regenerativno kočenje, kod kojeg se vozilo usporava čim vozač pusti pedalu gasa.

Ovaj efekat je naročito izražen kod tzv. vožnje “jednim pedalom”, gde se kočnica gotovo i ne koristi, već samo popušta “gas”.

Ovakvo postepeno, ali dugotrajno kočenje značajno se razlikuje od impulzivnijeg kočenja u klasičnim automobilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, što dovodi do nesklada između osećaja kretanja i ravnoteže u mozgu.

Tihi ubrzaj bez osećaja brzine

Električni automobili razvijaju pun obrtni moment i pri niskim brzinama, što znači da mogu naglo da ubrzaju bez tipičnih zvučnih i mehaničkih signala koji bi se inače očekivali. Bez buke motora i vibracija, mozak teže registruje promenu brzine, što izaziva konfuziju u percepciji kretanja – a upravo je to jedan od glavnih okidača za mučninu tokom vožnje.

Nedostatak čulnih informacija

Kako je objasnio Vilijam Emond, doktorand koji proučava mučninu tokom vožnje, naše telo i mozak se oslanjaju na prethodna iskustva – na zvuke, vibracije i druge znake kretanja – kako bi predvideli pravac i brzinu. Pošto EV vozila ove informacije ublažavaju ili potpuno uklanjaju, mozak gubi orijentaciju, što može izazvati osećaj mučnine, iako je vožnja sama po sebi glatka i predvidiva.

Neki stručnjaci predlažu da bi proizvođači električnih vozila mogli da smanje mučninu kod putnika uvođenjem vizuelnih signala – poput ambijentalnog osvetljenja koje bi najavljivalo kočenje ili promenu brzine. Na taj način mozak bi dobijao dodatne podražaje koji pomažu u stabilizaciji osećaja kretanja.

Rešenje (možda) leži u načinu vožnje

Ako ste među onima kojima je češće muka u električnim automobilima, probajte da uključite „eco“ režim vožnje – on obično omogućava postepenije ubrzavanje i manje agresivne reakcije na komande vozača. Takođe, vozači koji prelaze iz klasičnih automobila treba da nauče nežnije upravljanje pedalama – kako kod ubrzavanja, tako i kod kočenja.

Električni automobili možda predstavljaju budućnost mobilnosti, ali za putnike koji još nisu prilagodili svoja čula novim uslovima, to može biti izazov koji telo oseća mnogo telesnije nego tehnološki.