Ambalaža jogurta iz Mlekare Titograd stara 40 godina isplivala je iz reke: “Vreme prolazi, plastika ostaje”
Na Instagram stranici “Podgorički vremeplov” pojavila se fotografija koja je mnoge naterala na razmišljanje: ambalaža plastičnog jogurta iz mlekare Titograd, stara preko 40 godina, i dalje postoji – i još uvek je na zemlji. Iako sama fotografija izaziva nostalgiju, njen pravi momenat jeste poruka koju šalje o životnoj sredini.
Plastika je materijal koji priroda gotovo ne može da razgradi. Procenjuje se da obična plastična ambalaža može opstati stotinama godina, a tokom tog vremena polako ispušta hemikalije u zemljište i vodu, utičući na ekosisteme, biljke, životinje, pa i nas same.
Jedan od najstrašnijih paradoksa modernog sveta jeste što ono što bacimo “bezazleno” – na deponije, u reke ili prirodu – ostaje tu decenijama, često duže nego naše sećanje na taj predmet.
Fotografija plastičnog jogurta iz Titograda, koji je nekada bio simbol svakodnevne rutine, sada je simbol dugotrajnog uticaja ljudskih navika. Ona nas podseća da priroda pamti sve što bacimo nepropisno.
Svaki komad plastike koji završava van reciklaže postaje deo tog kolektivnog “sećanja”, sporog, ali neumoljivog, koje se manifestuje kroz zagađenje, mikroplastiku u vodi, ali i kroz klimatske i ekološke posledice koje osećamo svi.
Dobar primer da naš odnos prema plastici mora da se promeni je upravo ovaj: dok se jogurt iz Titograda još uvek ne razgradio, mi i dalje pravimo nove ambalaže, često ne razmišljajući koliko će one trajati. Promena počinje jednostavno – reciklaža, korišćenje višekratne ambalaže, ali i svest o tome da svaka odbačena plastika ostavlja trag.
Plastika je ka DPS. Ne razgrađuje se bez jada velikoga
Devojka poginula prošle godine a proces tapka u mestu, a vi se uhvatili jogurta od pre 40!? Jadna Vam majka!
…”naterala na razmišljanje”!? Pa, zar ljudi zaista ne razmišljaju o tako važnim i očiglednim problemima!? Očigledno ne, jer su, valjda zauzeti trivijalnostima ( kako da kupim bolji auto i sl) i glupostima koji je narod najbolji, koji narod kome šta duguje, kako se zove jezik kojim govorimo… Tačno ću iz kože da iskočim kad vidim koliko daleko ide ljudska glupost!! Kad će razmišljati o zaista važnom stvarima? Kad bude kasno!?
Svaka čast. Cestitam na komentaru.
Ekološka država.
Naša nekultura