Dr Aleksandra Đorđević o zaštiti od hemikalija iz posuđa: Ako koristite teflon obavezno poštujte ovo pravilo
Hemikalije i štetne supstance su svuda oko nas i u poslednje vreme kao da je nemoguće izbeći ih, međutim dr Aleksandra Buha Đorđević objasnila je za RTS kako da se zaštitimo.
Skoro su širom Evrope, na čak nekoliko hiljada lokacija, pronađene toksične čestice iz takozvanih, neuništivih hemikalija. Možda nas ovo ne bi doticalo da i ovaj put naša zemlja nije pogođena, i to na čak 10 lokacija, među kojima je i omiljeno kupalište u Beogradu – Ada Ciganlija.
Toksične čestice nazivaju se i polifluoroalkilne supstance (PFAS), a prof. dr Aleksandra Buga Đorđević, koja se trenutno bavi istraživanjem količine zastupljenih prethodno pomenutih supstanci u ljudskom organizmu, upozorila je da ih srećemo svuda oko nas.
Povezani članci
Aleksandra objašnjava da tih hemikalija ima u dosta proizvoda koje svakodnevno koristimo, kao što su teflonsko posuđe, kartonska i papirna ambalaža od hrane, jer, kako Aleksandraa navodi, one odbijaju masti.
“Ne mogu navesti namirnicu koja u sebi ne sadrži hemikalije, čak i kada govorimo o organskoj hrani. Organsko voće i povrće neće imati pesticide, ali će imati i neke druge hemikalije, mikotoksine koji će stvoriti gljivice. Možemo biti umereni, pa ni sa ribom ne treba preterivati u ishrani”, objašnjava dr Aleksandra.
PFAS hemikalija je, kako saznajemo od dr Aleksandre, proizvod čovekovog rada tokom četrdesetih godina prošlog veka i ispostavilo se da ipak imaju nekoliko dobrih osobina, jer su, recimo, otporne na vodu, na masti i ima ih u mnogim proizvodima koje koristimo.
“Ta veza koja postoji između ugljenika i fluora je jedna od najjačih u prirodi i to ih čini večnim. One se akumuliraju u životnoj sredini, ulaze u lanac ishrane i u naš organizam”, ističe Aleksandra i dodaje da su i toksišne i korisne.
“Izmerene su čak i a Antarktiku gde se nikada nisu proizvodile, putuju i odlaze na razne lokacije. Ukoliko ne bi prestala porizvodnja tih hemikalija, smatra se da bi u narednih 30 godina oko četiri miliona tona tih hemikalija završilo u životnoj sredini. Naročito je zabrinjavajuće to što je nemoguće uništiti ih”, napominje dr Đorđević.
“Proizvodi koji ih sadrže su teflonsko posuđe, kartonska i papirna ambalaža od hrane jer one odbijaju masti. Ako baš mnogo želite da koristite teflonsko posuđe, onda se ne preporučuje da to budu visoke temperature, jer postoj opasnost da se na visokim temperaturama PFAS jedinjenja oslobode”, objašnjava ona.
Takođe, dr Buha napomenula je moguće rešenje, a to je da kao pojedinci možemo da utičemo na to koliko dolazimo sa njima u kontakt, te bi idealno bilo da ograničimo i smanjima njihovo korišćenje.
Izvor: RTS
Foto:
Povezani članci
Ostali članci
Da li možete da rešite ove tri zagonetke?
